Za Viktora Frankla (Beč 1905-1997) čovek je biće smisla, ne biće nagona, niti biće moći. U svakom od nas postoji volja za smislom i ta volja nas suštinski određuje.

Svoju teoriju i terapiju Frankl je zasnovao na iskustvu nacističkih koncentracionih logora, u kojima je bio zatočen od 1942. do 1945, u kojima su mu stradali žena, otac, majka i brat. Zatočeničko iskustvo je otkrilo Franklu da čovek može da podnese i najteže uslove, ukoliko ima zbog čega da živi.

Oprhvani smo problemima. Skoro satrveni. Tražimo kome da se izjadamo. Duboko sažaljevamo sebe zbog onog što nas je snašlo, a što, zna se, nikako nismo zaslužili. Kako bi bilo da, makar za promenu, pokušamo da rešavamo svoje nedaće, umesto da se rastapamo u samosažaljenju?

Zamaraju vas ljudi? Umara vas posao? Smara vas učenje? Iscrpljuje vas gomila obaveza, od porodice i kućnih poslova, do kupovine i raznoraznih šaltera? Sve to može biti manje ili više zamorno. Postoji li, međutim, i neki dublji, drugačiji uzrok vašeg umora?

Sebe sprečava da bilo šta postigne, bilo šta dovrši. Uloži silan trud, silnu energiju, silno vreme. I onda mu sve propadne, baš kada je bio na domak ostvarenja.

Strah od podsmeha razara mnoge živote. Previše je onih koji se ne usuđuju da nešto preduzmu, učine ili kažu iz straha da ne budu ismejani. Taj strah ih sputava, sakati, ne dozvoljava im da se iskažu, ostvare, a kamoli da se razmahnu.

Dvojak je odnos prema publici. Pritiska svojim očekivanjima i podstiče svojom pažnjom. Čovek želi da zadivi i strahuje da se ne osramoti. Boji se podsmeha i osude, žudi za snagom koju iz publike crpi.

Transakciona analiza (Transactional analysis), ili TA, sadrži elemente psihoanalitičkog, humanističkog i kognitivnog pristupa. Razvio ju Erik Bern (Erick Berne) u kasnim pedesetim godinama. Za razliku od psihoanalize transakciona analiza prebacuje težište sa unutarpsihičkih procesa na međuljudske odnose. TA je istovremeno teorija ličnosti i psihoterapeutski metod, usmeren ka ličnom razvoju i promeni. Cilj transakcione analize nije samo da razume već i da izleči.

Zapitajmo se koliko toga činimo, koliko smo energije, vremena i napora spremni da uložimo, koliko žrtava to podnesemo, samo da bismo nešto dokazali, bilo sebi, bilo drugima.

Koliko snažno, koliko sveobuhvatno nama upravlja potreba da se dokažemo? Ono - pokazaću ja već njima.