Ako je osećanje manjevrednosti tako rasprostranjeno, to je i zato što je prinuda takmičenja postala sveopšta. Od svakog se zahteva da bude ispred svakog drugog.
To je neostvarivo. Da bi neko bio prvi, nego mora biti drugi, treći, deseti. Neko mora biti i poslednji. Takmičenje je takvo, proizvodi malo pobednika, mnoštvo gubitnika.

Uprkos svim izbegavanjima, kad-tad se suočimo sa procepom između onog što jesmo i onog što od sebe zahtevamo. Između onog što živimo i onog kako bismo živeti morali. Tada padamo u depresiju, kao u bunar.

Obmanjujemo sebe, a da sebe ne možemo prevariti. Odbijamo da znamo ono što ne uspevamo da poreknemo.

Stvori tako čovek sebi neku fantaziju. I onda joj odano, predano služi. Iz dana u dan, iz godine u godinu. Na sebe zaboravlja, sebe poništava. Kopni. To je onaj užas koji je u osnovi njegovih strahova. I ona uskraćenost koja je u osnovi njegovih nezadovoljstava.

Izbaci gnev iz sebe, da te ne truje. Kao što svakog dana izbacuješ smeće.

U Tišinama, Meša Selimović piše:
„Nezadovoljstvo nas izdvaja, usamljujemo se, stvaramo oko sebe krug praznine, uzalud se susrećemo s ljudima, oni ne ulaze u naš zatvoreni prostor u kojem živimo sami sa svojom pozlijeđenošću.

To je strast, ne nužnost. Zadovoljstvo mu je da se ogrebe i za ono što mu nije potrebno ili do čega bi mogao da dođe na drugi način. Da je hteo da se potrudi.

Navikli smo se, navukli na lakoću. Hteli bismo da sve ide glatko, bez napora, bez otpora, samo od sebe. Obeshrabrimo se, pa i uspaničimo, čim iskrsnu prepreke, čim naiđemo na teškoće. Teškoće nas, međutim, jačaju.

U bajci, grabi se koracima od sedam milja. U stvarnosti, kilometri se prelaze metar  po metar.  Bez istrajnosti se ništa ne postiže.
Mašta nas zavodi. Guta sve između želje i ostvarenja. Između namere i postignuća. Između početka i ishodišta.

Ono što leži nepoznato u meni samom, u suštini sačinjava mene.
Ono što je u meni nevično, nesigurno, to je baš ono moje.
Moja slabost, moja trošnost...
Nedostaci su moja polazna tačka. Moja nemoć je moj početak.
Moja snaga potiče od vas. Moj nemir ide od moje slabosti ka mojoj snazi.
(Pol Valeri Gospodin Test, prevod Nikola Trajković)