Žalopojke

Ima osoba koje se stalno na nešto žale. Njima nikada ništa nije potaman i nikada ništa po volji. One se stalno osećaju zbog nečeg uskraćene, nečim povređene, u nečem zakinute. Uvek im nešto smeta. Svojim neprekidnim i gorkim žalopojkama truju život svima oko sebe.

Žalopojke su njihovo oružje kojim pokušavaju da iznude ispunjenje svojih beskonačnih zahteva i za sebe iskamče brojne povlastice.

Osobe sklone žalopojkama liče na razmaženu decu koja udare u vrisku i kuknjavu čim im nešto nije po volji. Ili na princezu na zrnu graška koju žulja i ono što drugi ne primećuju.

Ako im se smesta i u svemu ne izađe u susret, smatraju sebe teško povređenim i duboko uvređenim.

Njihovi zahtevi se ne odnose samo na ljude već i na prirodu i život uopšte. Ukoliko, na primer, vreme ne odgovara njihovim željama, postaju beskrajno zlovoljni. U stanju su da se po čitav dan vajkaju što je previše toplo ili previše hladno, što ima ili nema kiše.

Ukoliko ljudi oko njih nemaju vremena ili želje da slušaju njihova beskrajna vajkanja i gorka kukumavčenja, proglašavaju ih neosetljivim i okrutnim.

Uostalom, spisak njihovih pritužbi na ljude i život je beskonačan. To se nikada ne završava. Sve i da bi hteo, čovek ih ne bi mogao sve saslušati.

Niti bi iko mogao ispuniti sve zahteve koji stoje iza ovih pritužbi.

Takve osobe preuveličavaju bol koji im nanosi osujećenje njihovih zahteva kako bi ih predstavili kao ne samo opravdane već i nesporne.

Pune su gorkog jeda i bolne zavisti. Uvek sumnjičave, veruju da drugi imaju ono što one nemaju i da dobijaju ono što je njima uskraćene.

Te ličnosti, usredsređene na sebe, sasvim zaboravljaju da i drugi ljudi imaju svoje probleme i nevolje.

Uvrtevši sebi u glavu da su nešto posebno, takve osobe zahtevaju da se prema njima odonosi kao prema nekoj izuzetnoj dragocenosti.

Iza svih njihovih bezbrojnih pojedničnih zahteva stoji jedan osnovni a nemoguć – to je zahtev da budu izdignute iznad života i njegovih izazova, teškoća i nevolja.

Iza svih njivih pojedinačnih žalopojki i pritužbi stoji jedna osnovna pritužba – što tom zahtevu nije udovoljeno.

Zato, kada nas god posebne želja da kukamo nad životom, sobom i svojom sudbinom, razmislimo o svojim zahtevima čije osujećenje stoji iza ove potrebe. Sučimo se hrabro sa njima. Olakšaćemo život i sebi i drugima.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather