http://www.iza-ogledala.com Iza ogledala Srpski http://www.iza-ogledala.com/modules.php?name=News&file=article&sid=210 Šta bihejvrioralna terapija neæe uèiniti? Bihejvioralna terapija vam neæe pomoæi da spoznate sebe. Za razliku od psihoanalize, Neæe tragati za skrivenim, nesvesnim motivima, za dubljim uzrokom ili poreklom vaših nevolja. Cilj bihejvioralne terapije je drugaèiji. Pokušaæe da vas u što kraæem roku oslobodi ponašanja i raspoloženja koja vam nanose štetu. http://www.iza-ogledala.com/modules.php?name=News&file=article&sid=209 To je predstava koju sami postavljamo. Glavnu ulogu, naravno, dodeljujemo sebi. Svi ostali su sporedni, nevažni likovi. Ili tek zadivljena publika, zadužena da pljeska. http://www.iza-ogledala.com/modules.php?name=News&file=article&sid=208 Stalno jedno te isto, jedno te isto, jedno te isto. Da se èoveku smuèi. Ne mili mu se ni da ustane, a kamoli da nešto zapoène. Jednoliènost ubija. http://www.iza-ogledala.com/modules.php?name=News&file=article&sid=207 Socijalna fobija otežava, zagorèava, sakati život. Èini ga skuèenim i muènim. Osoba u vlasti ove fobije zazire od pojedinih društvenih situacija ili od ljudskog društva uopšte, iz straha da æe biti predmet zlobnog i zlonamernog, nipodaštavajuæeg i ponižavajuæeg interesovanja. http://www.iza-ogledala.com/modules.php?name=News&file=article&sid=206 Samosvest podrazumeva svest o sebi, o svojim istinskim oseæanjima, željama i mislima, o svojim postupcima i osobinama, moguænostima i ogranièenjima. Samosvest podrazumeva još nešto – svest o svojoj vrednosti. Nazivamo samosvesnima one ljude koji sebe uvažavaju i cene. http://www.iza-ogledala.com/modules.php?name=News&file=article&sid=205 Uvreðeni smo kada su drugi neiskreni prema nama ili kada nam se to èini. Ljuti nas što smo iznevereni, prevareni. Sebi ponekad zameramo što nismo sasvim iskreni prema drugima. Zbog toga se oseæamo krivim. Jesmo li, meðutim, iskreni prema sebi? To se najreðe pitamo. A to je u svemu najvažnije. http://www.iza-ogledala.com/modules.php?name=News&file=article&sid=204 Humanistièka psihologija naglašava celovitost liènosti i njenu nesvodivost na sastavne delove. Istièe osobenost ljudskog biæa koje nije puki proizvod instikata, nesvesnih sila ili uticaja okoline. Èovek je za humanistièku psihologiju prvenstveno svesno biæe, za koje su vrednosti i znaèenja od ogromne, presudne važnosti. Biæe sposobno za samo-odreðenje i samo-ostvarenje. http://www.iza-ogledala.com/modules.php?name=News&file=article&sid=203 Kada iz poleta sklizne u potištenost, kada se iz punoæe surva u prazninu, kada oduševljenje ustukne pred mrtvilom i bezvoljnošæu, kada se istopi pouzdanje, èovek biva pometen. Šta se to sa njim zbiva? http://www.iza-ogledala.com/modules.php?name=News&file=article&sid=202 Ništa vredno ne nastaje u žurbi. Sve što je važno traži vreme da sazri. I misli, i doživljaji, i oseæanja. Ponekad se najvažnije stvari u nama zbivaju onda kada naizgled ništa ne èinimo, kada nam se naizgled ništa ne dogaða. Tek nam dokolica pruža priliku da zaista otkrijemo i sebe i druge. http://www.iza-ogledala.com/modules.php?name=News&file=article&sid=201 Savremeni nihilizam nije prkosno poricanje vrednosti. To je njihovo odsustvo. To je manjak, to je vakuum, to je izgubljenost. Živimo u fluidnim, promenljivim društvima, koja pojedincu neprekidno izmièu tlo ispod nogu. Sve nekako visi u vazduhu, sve je postalo nestvarno, rastegljivo, neodreðeno.