Viktor Frankl – lečenje smislom

Za Viktora Frankla (Beč 1905-1997) čovek je biće smisla, ne biće nagona, niti biće moći. U svakom od nas postoji volja za smislom i ta volja nas suštinski određuje.

Svoju teoriju i terapiju Frankl je zasnovao na iskustvu nacističkih koncentracionih logora, u kojima je bio zatočen od 1942. do 1945, u kojima su mu stradali žena, otac, majka i brat. Zatočeničko iskustvo je otkrilo Franklu da čovek može da podnese i najteže uslove, ukoliko ima zbog čega da živi.

Read more

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Transakciona analiza

Transakciona analiza (Transactional analysis), ili TA, sadrži elemente psihoanalitičkog, humanističkog i kognitivnog pristupa. Razvio ju Erik Bern (Erick Berne) u kasnim pedesetim godinama. Za razliku od psihoanalize transakciona analiza prebacuje težište sa unutarpsihičkih procesa na međuljudske odnose. TA je istovremeno teorija ličnosti i psihoterapeutski metod, usmeren ka ličnom razvoju i promeni. Cilj transakcione analize nije samo da razume već i da izleči.

Read more

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Bihejvioralna terapija

Šta bihejvrioralna terapija neće učiniti? Bihejvioralna terapija vam neće pomoći da spoznate sebe. Za razliku od psihoanalize, Neće tragati za skrivenim, nesvesnim motivima, za dubljim uzrokom ili poreklom vaših nevolja. Cilj bihejvioralne terapije je drugačiji. Pokušaće da vas u što kraćem roku oslobodi ponašanja i raspoloženja koja vam nanose štetu. Read more

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Humanistička psihologija

Humanistička psihologija naglašava celovitost ličnosti i njenu nesvodivost na sastavne delove. Ističe osobenost ljudskog bića koje nije puki proizvod instikata, nesvesnih sila ili uticaja okoline. Čovek je za humanističku psihologiju prvenstveno svesno biće, za koje su vrednosti i značenja od ogromne, presudne važnosti. Biće sposobno za samo-određenje i samo-ostvarenje. Read more

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Erih From (Erich Fromm)

Rođen 1900. u Frankfurtu u Nemačkoj, umro 1980. u Švajcarskoj, Erih From spaja individualnu psihologiju i društvenu kritiku, polazeći kako od Frojdovih tako i od Marksovih uvida. U žižu svoje psihološke teorije postavio je čovekove muke sa slobodom. Kroz istorijski proces oslobođeno primarnih veza, ljudsko biće se, istovremeno, suočava sa izdvojenošću, nesigurnošću, bespomoćnošću. Čovek može da potraži spas u različitim oblicima bekstva od slobode kao šti su autoritarnost, rušilaštvo, saobražavanje društvenim obrascima. Read more

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Alfred Adler

Alfred Alder (rođen 1870. godine u Beču, umro 1937. u Aberdenu u Škotskoj) je tvorac individualne psihologije. Za Adlera je svaka ličnost neponovljiva i jedinstvena celina, vođena jednim osnovnim ciljem koji oblikuje čitav njen život, stvarajući njen osoben „životni stil“. Taj osnovni cilj može biti zdrav ili neurotičan.

Read more

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Sigmund Frojd (Sigmund Freud)

Rođen 6. maja 1856. godine u Frajburgu u Austrougarskoj (sada Pribor u Češkoj), umro 23. septembra 1939. u Londonu, Sigmund Frojd je tvorac psihoanalize kao teorije, koja rasvetljava način funkcionisanja čovekove psihe, i kao terapeutske prakse. Frojd je takođe primenjivao psihoanalitičku teoriju prilikom analize mitoloških, antropoloških, umetničkih i religijskih fenomena.

Read more

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Karen Hornaj (Karen Horney)

Rođena 16. septembra 1885. u blizini Hamburga u Nemačkoj, umrla 4. decembra 1952. godine u Njujorku, Karen Hornaj je stvorila osobenu psihoanalitičku teoriju u čijem je središtu čovekova potreba za samoostvarenjem. Međutim, usled niza nepovoljnih uslova u najranijem detinjstvu, ljudi ne uspevaju da steknu pouzdanje u sebe i svet koji ih okružuje. Umesto toga bivaju obuzeti bazičnom anksioznošću – dubokim nemirom, strahom, teskobom, zbog čega odustaju od težnje za samoostvarenjem, pokušavajući da spas pronađu u otuđenju od sebe, što ih, međutim, čini sve ranjivijim i sve nesigurnijim.

Read more

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather