Depresija

Ličnost u depresiji je ličnost u rasulu. Oseća se utučeno, jadno, ništavno, bespomoćno. Potištena je, sumorna, bezvoljna, razdražljiva, obeshrabrena, preplašena, preplavljenja očajanjem i beznađem. Gubi interesovanja i želje kao i uverenje da išta može postići. More je mračne misli, opsedaju crne slutnje i proganja osećanje krivice. Depresija ne pada s neba. Ona se ne sručuje na čoveka tek tako, niotkud iako se to ponekad može učiniti. Osoba zahvaćena depresijom teži da potisne prave uzroke onoga što ju je snašlo a okolina u kojoj živi ih lako previđa, retko se o njima pita a još ređe ih ozbiljno istražuje.

Ličnost u depresiji je doživela težak poraz koji je naprosto rasturio odbrambeni sistem uz čiju pomoć obično uspeva da se nosi sa životom.

Težak poraz nije isto što i nesreća, nedaća, kakav promašaj ili neuspeh. Nesreća nas može oprhvati tugom, ispuniti žalošću. Nedaća može biti manje ili više neprijatna i bolna. Promašaj ili neuspeh mogu poremetiti ili osujetiti neke naše planove i namere. Ali nas samo ono što doživljavamo kao težak poraz može uzdrmati iz temelja. Samo je to onaj neizdrživi udarac koji nas slama.

Ono što se prima kao udarac koji se ne da podneti razlikuje se od ličnosti do ličnosti. To ne zavisi od težine nekog događaja ili okolnosti već od odnosa koji osoba ima prema onome što joj se događa i što je okružuje.

Ljudi su skloni da pomisle kako osoba u depresiji jednostavno preterano reaguje na udarce koje život nanosi svakom. Ali se ne radi o tome. Ličnost u depresiji ne reaguje preterano. Za nju stvari koje joj se dešavaju imaju sasvim drugačije značenje nego za druge. Ona ih vidi u sasvim drugom svetlu.

Naime, mnogi ljudi grade vlastiti odbrambeni sistem, stvarajući predstavu o sebi kao o izuzetno značajnoj, nadmoćnoj, savršenoj, svemogućoj i nepovredivoj ličnosti. Ta predstava ne mora biti uvek svesna i najčešće to nije, bar ne u punoj meri, ali bez obzira na to ima odlućujući značaj u životu tih ljudi.

Udarac koji ih slama je udarac koji uništava predstavu o nadmoćnom biću kakvo se verovali da jesu, što im je pružalo iluziju da su zaštićeni. Sve loše što im se dogodi nije za njih rđavo samo po sebi već po tome što je pretnja nerealnoj predstavi koju su izgradili o sebi.

Ima, međutim, i ljudi koji mogu upasti u depresiju prividno sasvim bezrazložno. Oni mogu postati potišteni, utučeni, preplašeni, bezvoljni iako im spolja gledano ide sasvim dobro, ponekad i posle uspeha koji su postigli.

To su ličnosti koje veru u vlastitu nadmoć ne grade na spoljnjem uspehu već na nečem drugom. Recimo na samopožrtvovanju, svetačkoj nesebičnosti, spremnosti na odricanje, mučeništvu, uzvišenom preziru prema ambiciji, isticanju, materijalnim dobrima i tome sličnom.

Kod takvih osoba zapravo uspeh i blagostanje mogu predstavljati napad na odbrambeni sistem jer mogu podriti uverenje o vlastitoj moralnoj nadmoći.

Depresija je slom ali ne naše stvarne već naše imaginarne ličnosti i utoliko se taj slom teže podnosi.

Što smo od sebe udaljeniji, to ćemo biti skloniji depresiji.

Za borbu sa depresijom najvažnije je da sebe razumemo i sebe prihvatimo onakvim kakvi jesmo.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather