Dnevnik kao sredstvo približavanja sebi

Sami sebi izmičemo. Ono najbitnije o nama samima lako nam promakne ili proleti. Mnogo toga previdimo jer ne želimo da vidimo. Dnevnik je korisna alatka koja nam može pomoći da se usredsredimo na sebe same. Vodeći dnevničke beleške ponovo prolazimo kroz svoj dan. Kroz događaje i doživljaje koji su ga ispunili. Kroz nade i razočaranja, radosti i tuge, srdžbe i strepnje. Kroz polet ili potištenost. Kroz uvrede koje su nam nanasene i one koje smo sami naneli, drugima ili sebi. Kroz ono što nas je porazilo i ono što nas je osokolilo. Kroz svoje pobede i svoje poraze. Kroz svoje uspehe i svoje promašaje.

Vreme koje posvetimo dnevničkim beleškama je vreme koje smo posvetili sebi.

Važno je da pritom pustimo misli da nam teku što slobodnije, uz što manje svesne kontrole. Da ne zaobilazimo ono što nam izgleda smešno, beznačajno ili ponižavajuće. Što se manje kontrolišemo, to bolje. Važno je da iskažemo sve. Da ispovrnemo sve ono što u sebi nosimo jer ono što u sebe zakopamo nastavlja da nas iz potaje truje. Neka nas i misli i osećanja slobodno ponesu. Dopustimo da se naš vlastiti život što dublje u nas utisne.

Doživećemo olakšanje, kao da smo se rešili nekog tereta. Osetićemo se pročišćenijim i bližim sebi.

Vraćajmo se na ono što smo zabeležili. Zamislimo se nad tim. Pregledajući svoje beleške, moći ćemo da otkrijemo obrasce koji oblikuju naše postupke i naše emocije. Moći ćemo da prepoznamo okove koji nas stežu i otrove koji nas uništavaju, kako bismo mogli da ih se oslobodimo.

Budimo što je moguće redovniji. Dnevničke beleške su razgovori koje vodimo sa sobom samima. Ne tražimo izgovore da ih izbegnemo ili propuštamo. Kad imamo vremena za sve drugo, možemo naći vremena i za sebe. Nismo baš toliko zauzeti kao što nam se možda čini.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather