Dosada

Dosada nije van nas, ona je u nama. Stvari po sebi nisu ni dosadne ni zanimljive. Dosadnim ili zanimljivim ih čini naš odnos prema njima. Ima onih kojima je gotovo stalno dosadno, kojima je sve nezanimljivo i bez veze. Onih koji bezuspešno tragaju za nečim što će ih razmrdati i zabaviti. Što će ih trgnuti iz učmalosti.

Iz učmalosti nas, međutim, ne može otrgnuti niko i ništa spolja. To možemo postići isključivo mi sami.

Osnovni problem ljudi koji umiru od dosade je u njihovoj pasivnosti. Takve osobe ne učestvuju ni u čemu. One izbegavaju emocionalni, intelektualni ili fizički napor. Ne prožimaju ih i ne nose snažne emocije. Ne postavljaju ciljeve koje žele da ostvare. Nisu ničim zaokupljene, ničim obuzete. Sede sa strane, skrštenih ruku, i očekuju da se sve obavi za njih a bez njihovog učešća.

Pasivnim ljudima je sve dosadno jer su dosadni samima sebi. Zalud jure za zabavom – od unutrašnje dosade ih ništa ne može izbaviti.

Aktivna ličnost se ne dosađuje. Nije joj potrebno da je neko ili nešto zabavi ili razonodi. Iz jednostavnog razloga što je uvek nečim zaokupljena, nečim prožeta, što nešto duboko doživljava, nešto čini ili nečemu stremi.

Ko želi da utekne dosadi neka dobro prodrma samog sebe. Neka se aktivno uključi u svaki trenutak svog života, umesto da mrzovoljno zeva. I otkriće koliko i sasvim jednostavne stvari mogu da budu zanimljive i uzbudljive.

Danas je industrija zabave poprimila čudovišne razmere upravo zato što su ljudi sve učmaliji, sve pasivniji i što sve manje znaju šta da započnu sa sobom. Oni koji ih zabavljaju im, međutim, nude lažnu pomoć dok ih u stvari čine sve zavisnijim i bespomoćnijim.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather