Eh, to samopouzdanje

Muka je sa samopouzdanjem. Vajkamo se – gde je nestalo? Pitamo se – kako da ga steknemo? Samopouzdanje je čudna voćka, izmakne nam kad god za njom posegnemo.  Dokle god tragamo za samopouzdanjem, nećemo ga naći. Zato što smo na pogrešnom putu.
Samopouzdanje je posledica, ne uzrok. Ono je precizni pokazatelj naše bliskost sa sobom i naše udaljenosti od sebe. Što smo bliži sebi, to smo snažniji. Što smo dalji od sebe, to smo slabiji.
Nije pravo pitanje – koliko vredimo? Najsigurnije ćemo se upropastiti držimo li sebe na kantaru, mučeći sebe jalovim neodoumicama – vredimo li više od onoga ili manje od onoga?
Prava pitanja su – ko smo i šta želimo? Šta volimo i šta mrzimo? Šta prihvatamo i šta odbijamo? Šta činimo i šta odbijamo da činimo?
Usmerimo li se na ova pitanja, samopouzdanje će doći samo od sebe, ne moramo ni da ga zazivamo, ni da ga prizivamo. Ionako se ne bi odazvalo. Što se manje bavimo samopoouzdanjem, to ćemo ga više imati.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather