Telefonsko savetovalište za prevenciju suicida počeće da radi u ponedeljak – Emotivne i psihološke poteškoće, osećanje tuge ili beznadežnosti građani će moći da podele sa stručnjacima pozivom na broj telefona 0800-201-200 svakog dana, vikendom i praznicima od 20 časova do 7 sati ujutru. Pozivi sa fiksne i mobilne Telekom mreže su besplatni.

Vodeći uzrok prerane smrti u svetu – samoubistvo, može da bude sprečeno – razgovorom.

Tročlani tim prvog prestoničkog Telefonskog savetovališta za prevenciju suicida, koji će danas početi da radi, pokušaće da odagna crne misli potencijalnim samoubicamaserijom besplatnih razgovora.

Emotivne i psihološke poteškoće, osećanje tuge ili beznadežnosti građani će moći da podele sa stručnjacima pozivom na broj telefona 0800-201-200 svakog dana, vikendom i praznicima od 20 časova do 7 sati ujutru.

– Osobe sklone suicidu radije će okrenuti broj za savete nego što će otići u ordinaciju na razgovor sa specijalistom, jer tako veruju da drže situaciju pod kontrolom, pošto vezu mogu da okončaju kad god požele. Svi ljudi koji su suicidalni nisu mentalno bolesni, a statistika pokazuje da svakom čoveku u nekom trenutku padne na pamet takva ideja. Znaci u većini slučajeva nisu vidljivi, to su samo očajni ljudi kojima se njihov problem čini nepremostivim – objašnjava psiholog Branka Kordić, direktor Centra za životne veštine.

Razgovor sa osobom koja ima ideju da digne ruku na sebe može biti krajnje delotvoran, poručuju u savetovalištu, jer takav tip ličnosti zapravo želi da se udalji sa „suicidne klackalice”.

– Tu smo da bespomoćnima pružimo ruku i osnažimo onaj deo njihovog bića koji želi da nastavi da živi.Oni koji se stide da pričaju o suicidu uvek šalju nekakve znakove, a malo ljudi ume da čita njihove signale. Slušanje sa razumevanjem, bez korišćenja izlizanih fraza kao što je čuvena „biće bolje”, veoma je delotvorno – ističe direktorka Centra za životne veštine.

Ideja vodilja članova ovog udruženja, osnovanog pre dve godine, jeste da svako ima pravo da bude u problemu.

– Podučavamo o kontroli besa, tugovanja, ljutnje, ali i kako da ne dođemo do fazu u kojoj želimo sebi da oduzmemo život... Planiramo da napravimo grupe za tugovanje u kojima će se raditi na procesu ohrabrenja osoba u čijoj je blizini bilo suicidnih slučajeva. Počećemo da posećujemo fabrike, kompanije, preduzeća sa više od 50 zaposlenih i pravimo jednoipočasovne tribine podučavajući kolege o tome šta da rade kada primete da je neko od zaposlenih očajan ili sklon samoubistvu. To bi trebalo da bude vrsta građanske hitne pomoći čiji je cilj da sugrađani nauče da postanu čuvari života, jer je prevencija samoubistva posao svih nas. Potencijalni samoubica uvek šalje barem jedan signal, a osobe iz njegovog okruženja treba da nauče da prepoznaju taj znak za uzbunu – zaključuje Branka Kordić.

Centar za životne veštine inicirao je otvaranje ovog besplatnog savetovališta. Iz kase gradskog Sekretarijata za zdravstvo izdvojeno je 395.000 dinara, a „Telekom Srbija” obezbedio je besplatnu telefonsku liniju.

-----------------------------------------------------------

Promene ponašanja

Potencijalne samoubice mogu se prepoznati po tome što mesecima ranije promene ponašanje, imaju poremećen san, ne druže se... U svetu se svakih 30 sekundi dogodi samoubistvo. Svake godine više od 900.000 ljudi sebi oduzme život, što je više nego što ih pogine u ratovima, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). To je ujedno i vodeći uzrok prerane smrti koji je moguće sprečiti. Prema podacima SZO, broj samoubistava u svetu se u proteklih 60 godina povećao za 60 odsto, a svake godine ubije se dvostruko više ljudi nego što strada u oružanim sukobima. SZO navodi da dnevno 3.000 ljudi u svetu sebi oduzme život.

M. Brakočević

Politika: 15/02/2010

• Prikaza, roman isprican u vrcavom tonu i brzom, skokovitom ritmu. O ocevima i sinovima, ukljestenim izmedju nesporazuma i sukoba. O nezavrsenom detinjstvu i nedovrsenom razvodu. O prikazi koja proganja. O krivici koja izjeda. O neostvarenim stremljenjima i nemogucem bekstvu. O minulim vremenima koja nas i dalje pohode i sadasnjosti koja nas satire. Tu stvarnost postaje fantazmagoricna a fantazmagorija stvarna. Autor Dejan Simonovic.
• Zaklon, roman o troje ljudi, dva muskarca i jednoj zeni, u traganju za pozivom, za ispunjenjem. Prica o izgubljenosti i pronalazenju. Autor Dejan Simonovic.