| Roditelji kao problem |
 |
 |
 |
| Razlaganja | |||
| nedelja, 22 januar 2006 07:37 | |||
|
Često najveći dečiji problem postaju upravo njihovi roditelji, koji oko sebe šire negativnu energiju, stvarajući kod dece osećanje duboke i mučne nesigurnosti. Brojna su i raznovrsna, mahom nesvesna, ogrešenja roditelja o decu. Ne uviđajući šta čine, roditelji teško opterećuju decu sopstvenim strahovima, teskobom, uzrujanošću, razdražljivošću, napetošću. Stežu ih grčem u kome sami žive. Ubijaju ih u pojam turobnom mrzovoljom. Truju sopstvenim mržnjama, neprijateljstvima i predrasudama. Satiru preteranim, perfekcionističkim zahtevima i vlastitim neostvarenim ambicijama. Ili sputavaju sopstvenom skučenošću. Rastržu decu, uvlačeći ih u porodične sukobe. Hladnoćom i nezainteresovanošću izazivaju kod dece osećanje nepoželjnosti i suvišnosti, užasavajuće osećanje da nisu dobrodošla, da nikome nisu potrebna i da nikome ne pripadaju. Preteranom brigom i nametljivim zaštitništvom proizvode kod dece uverenje da su nesposobna da se nose sa životom, da su njihove snage nedovoljne, mogućnosti premale, što ima kobne posledice po dečije samopouzdanje. Dečije samopouzdanje se takođe često razara nepoverenjem i sumnjičenjem, nedostatkom razumevanja, podsmehom, surovim ili prikrivenim omalovažavanjem, bezrazložnim, nedomerenim i povodu neprimerenim grdnjama.
|
