| Vođa i sledbenici |
 |
 |
 |
| Razlaganja | |||
| nedelja, 13 avgust 2006 07:17 | |||
|
Vođa sebe proglašava nepogrešivim, što je daleko od istine. Vođa greši kao i svi drugi, ali njegove greške imaju daleko teže posledice jer su odluke koje donosi krupnije, dalekosežnije i utiču na sudbinu većeg broja, nekad ogromnog mnoštva ljudi.
Vođe ne odlikuju nadmoćno znanje, inteligencija, pronicljivost, moć predviđanja. Intelektulane sposobnosti vođa su često sasvim prosečne ili ispod proseka. Vođe odlikuje nešto drugo - uverenost u vlastitu nadmoć. To je ono čime privlače sledbenike, ono što čini suštinu njihove harizme. Trezveno posmatrano, ova nadmoć nije ni na čemu zasnovana, ali u ljudskim odnosima opsena ima veoma veliki značaj. Opsena svoju snagu crpe iz potrebe ljudi da veruju u ono što žele, ne u ono što jeste. Sledbenici ne razmišljaju trezveno, oni se vođi predaju emocionalno. Sledbenicima je vođa neophodan. Da nije, ne bi ga ni bilo. U izvesnom smislu, sledbenici sami stvaraju svoga vođu, onakvog kakav im odgovara. Sami stvaraju privid za kojim idu. Zašto sledbenicima treba vođa? Potrebno im je da veruju u nečiju svemoć i nepogrešivost, upravo zato što se sami osećaju slabim i nemoćnim, i što teško podnose vlastitu pogrešivost. Nedostaje im samopouzdanja, zato im treba neko ko kao da zrači uverenošću. Osećaju se malim i nevažnim, zato im treba neko ko se razmeće veličinom i važnošću. Sledbenici u vođi prepoznaju ono što sami nisu, ali bi želeli da budu, projektuju ono što im samima nedostaje. Sledbenici traže vođu kako bi u njemu našli više od onoga što jesu. Zato ne trpe ni najmanje osporavanje. Na svaku sumnju reaguju žučno, netrpeljivo. Ko im je dirnuo u vođu, kao da je dirnuo u njih same. Vođa, međutim, duboko prezire svoje sledbenike i spreman je da ih bez milosti žrtvuje. Vođu sledbenici i njihove sudbine ne zanimaju. Jedino što ga zbilja zanima je predstava o vlasitoj veličini, koju najbrižljivije gaji. Sledbenici se nadaju da će ih vođa osloboditi odgovornosti za vlastite živote, da će ih poštedeti muke i teskobe odlučivanja. Zato su spremni da ga bespogovorno slušaju i slepo slede. Vođa zaista rado donosi odluke umesto drugih. Ali punu odgovornost ne prihvata. Sve zasluge za uspehe bez oklevanja pripisuje sebi. Za promašaje i neuspehe, međutim, okrivljuje druge, nesposobnjakoviće koji nisu umeli da kako valja sprovedu njegove naloge i zamisli. Vođa nema osećanje odgovornosti jer ga i nije briga šta će biti sa onima koje vodi.
|
