Novac se kod njega ne zadržava. Prosto mu klizi između prstiju. Troši nemilice, razbacuje se nemilosrdno.

Svakako, želi «da se pokaže» i ostavi utisak. Želi da bude primećen i upamćen. Želi da se svi dive njegovoj širokogrudosti i velikodušnosti.
Sa druge strane, boji se da ne ispadne «jajara».
Nesvetan je da zapravo potkupljuje ljude, kako bi izmamio njihovu naklonost. Izgubivši svako poverenje u sebe, uzda se isključivo u moć i čudotvorno dejstvo novca. Potajno je uveren da onakav kakav jeste nikome nije potreban i da bi ga svi odbacili ako ih ne bi obasipao parama.
Ali u njegovom rasipništvu ima i nečeg drugog. Ima prezira. Ima potrebe da dokaže svoju nadmoć i ponizi.
Prezira prema ljudima koji pomno paze na to koliko mogu da potroše a koliko moraju da sačuvaju. Potrebe da ponizi sve te, po njegovom mišljenju, «skučene» i «sitničave» ljude koji drhte nad svakim dinarom i vode računa o svakoj pari.
Rasipnik uživa u svom preziru kao što uživa u nadmoći onog ko veruje da se uzvisio nad stvarima do kojih je većini ljudi veoma mnogo stalo.
Ima u njegovom rasipništvu i nekog osvetničkog besa. Besa prema ograničenosti života čiji je novac najkonkretniji brojčani izraz.
Trošeći neštedimice i nemilice, Rasipnik besno trza lance kojima je privezan, sveteći se ograničenjima na koja ga život primorava.

• Prikaza, roman isprican u vrcavom tonu i brzom, skokovitom ritmu. O ocevima i sinovima, ukljestenim izmedju nesporazuma i sukoba. O nezavrsenom detinjstvu i nedovrsenom razvodu. O prikazi koja proganja. O krivici koja izjeda. O neostvarenim stremljenjima i nemogucem bekstvu. O minulim vremenima koja nas i dalje pohode i sadasnjosti koja nas satire. Tu stvarnost postaje fantazmagoricna a fantazmagorija stvarna. Autor Dejan Simonovic.
• Zaklon, roman o troje ljudi, dva muskarca i jednoj zeni, u traganju za pozivom, za ispunjenjem. Prica o izgubljenosti i pronalazenju. Autor Dejan Simonovic.