Idoli i slava

Zašto toliko sveta traga za idolima? Otkud ta neodoljiva i neumoljiva žudnja za slavnim ličnostima? Otkud to bezumno obožavanje? I ta nezasita potreba da se upijaju životi slavnih?

Onaj ko žudi za slavnima pokušava da tako, na posredan način, ostvari vlastitu neostvarenu težnji za slavom. Taj bi da se, posredstvom svojih idola, uzdigne iznad drugih, što mu u stvarnom životu ne polazi za rukom.

Šta je zapravo slava? Način da se neko u bljesku i sjaju uzdigne iznad mnoštva „običnih“ ljudi i njihovih «običnih» i «sivih» života. Da se istrgne iz bezimene i bezlične anonimnosti mnogih.
Sam sistem slave, industrijski proizvedene, medijski naduvane i svakodnevno naduvavane, podrazumeva, međutim, malo slavnih a bezbroj anonimnih. Slava prvih počiva na anonimnosti drugih. Jedno bez drugog ne ide.
Tako je ogromna većina primorana da odustane od pokušaja da slavu ostvari u vlastitim životima. Ne odričući se pritom svoje potrebe za slavom koja, iako prigušena, nastavlja da tinja i tišti u dubini njihovog bića.
Tim ljudima njihovi stvarni, «obični» životi izgledaju jadni, ništavni, beznačajni. Gorki i razočarani, osećaju se nepravedno osuđenima na «običnost». Oni zapravo i ne žive svojim svakodnevnim životima koje tek otaljavaju. Zaista žive tek upijajući živote slavnih.
Ushićujući se svojim idolima oni se, posredno, ushićuju sobom samim. Ili tačnije, onim što bi želeli da jesu a što im nije dato da postignu. Obožavajući medijski prenaduvane slavne ličnosti, obožavaju zapravo naduvanu sliku sebe samih.
Prigrliti idole znači odreći se vlastitog života. Veoma je zabrinjavajuće i uznemiravajuće da sve više ljudi to čini.
Slava je varka koja zavodi u bespuće. Valja prihvatiti svoj život kao vrednost po sebi. I živeti ga čitavim bićem, onakvog kakav jeste. Iz dana u dan.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather