Inercija

Mnoge ljude sputava duboka inercija, koja im ne samo zagorčava već i doslovno sakati život. Ti ljudi ne pokušavaju da bilo šta preduzmu niti da bilo šta promene. Jednostavno se učaure i puštaju da stvari idu kako idu. Ponekad osobe okovane inercijom donose čvrste odluke da okrenu novi list, da nešto prekinu ili nešto započnu. Takve odluke mahom ostaju puke maštarije koje se ne sprovode u delo, sve se završava na „planiranu“ i „razmišljanju“, a da „planovi“ i „zamisli“ nikada ne prerastaju u čin. Pa čak i ako se nešto pokuša, čini se to mlako i brzo se odustaje.

Skloni smo da svoje mane pretvaramo u vrline i svoje nedostake proglašavamo za prednosti. Najomiljenije nam je zanimanje da sebe iz dana u dan krivotvorimo. Tako i ličnost prožeta inercijom voli da sebe vidi i predstavlja kao mudraca koji se, uvidevši zaludnost ljudskih stremljena, uzdigao iznad životne borbe.

Sa druge strane, takvu osobu nagriza osećanje teškog mrtvila i besmisla koje goni u očajanje. Tišti je mučan utisak traći svoje dane i da njenim životom upravljaju drugi ili splet slučajnih okolnosti. Može joj se dogoditi da sanja sebe zatvorenu u mrtvački kovčeg, što je tačan izraz činjenice da je sahranila sebe samu. Ponekad je hvata paničan osećaj da se guši, što je takođe tačan izraz činjenice da sebe guši.

Šta je uzrok ove ubistvene inercije?

Ličnosti koje su njome prožete nesvesno veruju da u nepomičnosti nalaze sigurnost. Ti se ljudi boje da bi svaki neuobičajeni pokret mogao izazvati nepredvidive posledice i čak ih dovesti do sloma.

Čega se oni zapravo boje? Kakve ih to opasnosti vrebaju ako izađu iz svoje nepomičnosti?

Tu je opasnost da se naprosto raspadnu jer delovanje može da pokrene njihove unutrašnje protivrečnosti i sukobe koji su mirovanjem stavljeni u zagrade i umrtvljeni. Inertne osobe se boje da, ako se pokrenu, lako mogu postati žrtve svojih snažno suprotstavljenih težnji, koje prete da ih rastrgnu. Ovaj strah je sasvim zasnovan i opravdan ali nepokretnost ništa ne rešava. Umesto da istraže svoje protivrečnosti i prevaziđu ih kroz to istraživanje, takve ličnosti pokušavaju da vlastite unutrašnje suprotnosti umrtve tako što će umrtviti sebe same.

Ljudi zarobljeni inercijom sumnjaju u sebe i strahuju da će ih delatnost suočiti sa izazovima sa kojima nisu u stanju da izađu na kraj i problemima koje neće uspeti da savladaju. Ova bojazan delom ima realnu osnovu. Umrtvljenih snaga i bez neophodne okretnosti, čovek se teško nosi sa problemima i izazovima. Ta realna slabost se prevazilazi napuštanjem inercije.

Većim delom, međutim, osećanje slabosti proizlazi iz prevelikih zahteva i previsokih ciljeva u odnosu na koje vlastite snage uvek izgledaju nedovoljne. Ljudi zarobljeni inercijom sebi često postavljaju toliko zahtevne ciljeve da ih je moguće ostvariti samo u mašti. A kad je već tako, zašto da bilo šta čine kada se ono što žele u stvarnom životu ionako ne da doseći?

Iznad svega, inertna ličnost se boji da će doživeti poraz, neoprezno se upustuvši u kakav poduhvat. Ovakve ličnosti veoma teško primaju neuspehe, doživljavajuć ih kao ponižavajuće poraze, ne kao sastavni deo života. Zato radije ništa ne preduzimaju nego da se izlože opasnosti neuspeha. Ti ljudi kao da smatraju da bi samim rođenjem morali biti pretplaćeni na sjajne uspehe i blistave pobede. Kada iskuse da to ne biva tako, zaziru od poduhvata i promene jer svako stremljene može biti osujećeno i svaka težnja poražena.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Novije knjige Dejana Simonovića:
Rastrojstva (zbirka priča)
Besposličari (roman)