Živeti protiv sebe

Kada živmo protiv sebe, nezadovoljni smo i razdražljivi. Ništa nam nije potaman. Stalno nas nešto ljuti, svaka nam sitnica smeta. Iz razdražljivosti lako padamo u mrzovolju i potištenost.

Tražimo oko sebe uzroke svog nezadovoljstva. Tragamo za krivcima, da ih pozovemo na odgovornost. Koga da kaznimo? Kome da se osvetimo? Ponekad ćemo izliti svoj jed na nekog ko nam se sasvim slučajno nađe pri ruci.

Ljutnja nam ne pomaže. Kačimo se sa drugima bez nekog stvarnog razloga. Pritom imamo osećaj da udaramo u prazno, kao da se borimo sa sablastima. I kao da udarci koje drugima zadajemo, pogađaju nas same.

Šta god da učinimo, to nikako nije ono pravo. Za čim god da posegnemo, bivamo razočarani. Gde god da se denemo, nekako nismo na pravom mestu. Šta god da imamo, nešto nam suštinski nedostaje.

Ima trenutaka kada bismo sami sebe prosto da iskidamo od muke.

Život koji se živi protiv sebe je jedno neprekidno, veoma surovo mučenje.

Naše biće se, međutim, buni protiv prinude koju smo mu nametnuli. Drma rešetke tamnice u koju je zatočeno. Zahteva da izađe napolje i da preuzme život koji mu pripada.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather