Izbegavanja

Izbegavamo ono što nas plaši, ono što nas može povrediti ili nam naneti bol. Čini se samo po sebi razumljivo, ali nije sasvim tako. Izbegavanje izgleda kao mera samozaštite ali može da zahvati toliko mnogo situacija i aktivnosti da dovodi do znatne sputanoast, ponekad skoro potpune životne oduzetosti.
Opasnost koju izbegavamo nam se često priviđa ili je preuveličavamo. Vidimo je i tamo gde je nema, ponekad na svakom koraku. Ili nam deluje pogubnijom nego što jeste.
Izbegavanja se odnose i na duševne, i na fizičke povrede. Zapravo, češće na prve nego na druge. Zbog toga što su duševne povrede raznovrsnije i neodređenije, maglovitije od fizičkih. Ali i zato što se, neretko, ne odnose na nas kakvi uistinu jesmo već na nas kakvim sebe zamišljamo, kakvi bismo hteli biti.
To izmaštano, izmišljeno biće je veoma ranjivo jer mu stvarnost neprekidno nanosi nemilosrdne povrede. U želji da ga zaštitimo, izbegavamo sve više, živimo sve manje.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Novije knjige Dejana Simonovića:
Rastrojstva (zbirka priča)
Besposličari (roman)