Izuzetni dani

Ljudima su praznici oni izuzetni dani koji makar na kratko presecaju tok sive, jednolične, dosadne i najčešće mučne svakodnevnice. Možemo li ipak svaki dan pretvoriti u praznik?

Kada praznični dani minu, ljudi se, sa gorkim i pepeljavim ukusom u ustima, vraćaju u teskobu i mrtvilo, u dirinčenje bez poleta i radosti, u jedno sumorno ropstvo u kome se guše i koje uništava ono najbolje u njima.

Zašto, međutim, svaki dan ne bismo pretvorili u praznik?

Jer svaki je dan izuzetan samim tim što je jedinstven i neponovljiv deo našeg jedinstvenog i neponovljivog života.

Svaki dan nosi svoje draži i krije svoje radosti.

Valja nam se otvoriti i otkriti čari koje nam leže tu, na dohvat ruke a koje ne primećujemo.

Valja nam izaći iz čaure u koju smo se uvukli.

Valja nam odbaciti oklop koji, uz škripu, vučemo kroz život i koji nas pre ubija svojom težinom nego što nas štiti.

Tako ćemo ponovo zadobiti moć da svet oko sebe doživljavamo u njegovoj neposrednosti i da okusimo čar dana u koje smo zagnjureni kao u more.

Otkrićemo tako da dani vrve od mnoštva mogućih radosti i zadovoljstava u stvarima preko kojih obično prelazimo kao preko malih i nedostojnih pažnje a koje su daleko uzbudljivije i koje mnogo dublje očaravaju od onih koje su proglašene velikim a koje to, u svojoj bučnoj ispraznosti, zapravo nisu. Otkrićemo onu tihu i smirenu a ozarenu radost koja ne vrišti na sav glas jer joj nije potrebno da glumi samu sebe. Da, svaki je dan praznik jer je, što prečesto zaboravljamo, nezamenljivi deo našeg jedinstvenog, neponovljivog života, koji tako bezdušno zapostavljamo.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Novije knjige Dejana Simonovića:
Rastrojstva (zbirka priča)
Besposličari (roman)