Čekanje

Čekanje je teško podneti jer nas čini užasavajuće i za mnoge ponižavajuće bespomoćnim. Ono što će nam se zbiti tada više ne zavisi od nas već od postupaka i volje drugih ili od prirodnih sila koje su van bilo čije kontrole. Onaj ko čeka je onaj koji ne može da utiče. Bespomoćnost je ono što nam možda najteže pada. Ma koliko prilike bile teške, nećemo klonuti sve dok živi nada da možemo nešto učiniti kako bismo popravili stanje u kome se nalazimo. Želimo da verujemo kako smo gospodari svoje sudbine. Primorani da pasivno čekamo, primorani smo ujedno da se odreknemo ovog verovanja.

Bežeći od bespomoćnosti, lako upadamo zamku vračanja. Nesvesni šta zapravo činimo, pokušavamo da na događaje van naše moći utičemo magijski – tako što ćemo na njih usredsrediti sve svoje misli i sve svoje emocije. Tada postajemo u potpunosti zaokupljeni onim što čekamo, nesposobni da mislimo ili obraćamo pažnju na bilo šta drugo ili da išta drugo preduzmemo.

Ovo nam, naravno, ne može pomoći ali zato uvećava našu napetost, dovodeći nas ponekad do toga da jednostavno „puknemo“ ili se nađemo na ivici pucanja. Tako sebi samo pogoršavamo stvari koje već same po sebi ionako nisu prijatne.

Za neke ljude je čekanje ne samo krajnje neugodno već odvratno i ponižavajuće. Reč je o osobama koje se ponose uverenjem da imaju moć nad vlastitim pa i tuđim životima. Sebe vide kao one koji upravljaju sudbinom, ne kao one koji sudbinu trpe. Čekanje razbija njihovu preuveličanu predstavu o sebi, prisiljava ih da se suoče sa činjenicom da nisu viša bića i izuzeci, što izaziva osećanja odvratnosti i poniženja.

Tek smo jednim, ali suštinski važnim delom gospodari svoje sudbine. Utičemo na naše živote ali na njih utiču i drugi ljudi, utiče splet društvenih i istorijskih okolnosti, utiču prirodne sile i procesi.

Veoma je važno da razgraničimo šta je u našoj moći a šta ne. Da uvek činimo ono najbolje što možemo i da se na to usredsredimo jer tako naš duh ostaje bodar i vitalan. Kao što je isto toliko važno da se pomirimo sa onim na šta ne možemo da utičemo.

Tako ćemo, u najmanju ruku, ublažiti ako već ne i ukloniti muku čekanja.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather