Komunikacija

Nikada nije bilo više sredstava za komunikaciju i nikada manje istinske veze među ljudima. Što više „komuniciramo“, to se manje razumemo. Što nam tehnologija pruža veće mogućnosti za kontakt, to smo udaljeniji jedni od drugih. Otuđenje je sve veće, usamljenost sve izraženija, sve teskobnija, sve stravičnija, sve bolnija.

Otuđili smo se od drugih zato što smo se otuđili od sebe. Od malena učimo da nije važno ono što mislimo i osećamo, već ono što nam može doneti prihvatanje, odobravanje i neku materijalnu korist. Napustivši sebe, pretvaramo se u naprave koje mehanički ponavljaju tuđe reči, tuđe postupke, u lutke koje oponašaju opšte usvojene emocije. A između naprave i naprave, lutke i lutke nema, niti može biti bilo kakve veze.

Ako nam se čini da nas drugi ne razumeju, to je zato što ne razumemo sami sebe.

Razumevanje često brkamo sa nečim što ono nije, što mu je čak potpuno suprotno. Tražeći razumevanje, neretko zapravo tražimo odobravanje i potvrdu da smo ono što nismo. Kada tu potvrdu ne dobijemo, rasrđeno se okrećemo od ljudi, koji nam nisu pružili ono što je nemoguće dati.

Kada se osetimo pogođenim jer nam izgleda da nas ne razumeju, koristiće nam da se upitamo da li to negoduje naše stvarno biće ili je uvređena naša umišljena ličnost.

Biće dobro i da se zapitamo razumemo li mi druge? Jesmo li spremni da se udubimo u drugo biće? Ili bismo samo da dobijemo tuđe razumevanje, kao kakav poklon?

Istinska komunikacija je ili dvosmerna ili je nema. Nećemo biti u dodiru, ako stojimo po strani. Nužno je da se unesemo čitavim svojim bićem. Tek onda ćemo se osetiti zaista ispunjenim. Kako, međutim, da razumemo druge ako ne razumemo sebe? I kako da se ikom posvetimo, ako smo sebe napustili?

Da bismo komunicirali međusbno, neophodno je da najpre komuniciramo sami sa sobom. To je osnov svega.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather