Korist od neuspeha

Može li biti koristi od neuspeha? Može, i to velike, ukoliko smo kadri da učimo na vlastitim greškama. Strahovati od neuspeha izgleda samo po sebi razumljivo. Ne donosi li neuspeh brojne neprijatnosti? Ni primorava li nas da se odreknemo onoga što smo nameravali i lišimo onoga što smo želeli?

To je neosporno. Ali se ljudi boje neuspeha, čak i najmanjeg, u daleko većoj meri nego što je stvarni značaj posledica koje donosi.

Nevolja je što mnogi neuspeh doživljavaju kao dokaz vlastite nesposobnosti i niže vrednosti. Kao razlog da sebe unize i osude. Kao nešto čega se treba duboko stideti.

Drugi će pak za vlastiti neuspeh okriviti druge ljude ili okolnosti, spremni da osude sve i svakog, gotovi da se jarosno okome na čitav svet.

Treći će odbiti da priznaju svoje neuspehe, pokušavajući da ih nekako, prosto na silu, i sebi i drugima predstave kao dostignuća.

Četvrti će, iz straha od mogućeg neuspeha, odbiti da išta preduzmu, skučivši svoj život u veoma uske okvire.

Nijedan od tih stavova nas ne vodi nikuda.

Neuspesi su neminovnost. Grešimo jer je to naprosto ljudski, kao što je davno rečeno, ali se lako zaboravlja.

Grešiti nije strašno. Najveći problem nije u greškama koje nužno činimo, već u našem odnosu prema njima. Ne nanosimo sebi najveću štetu grešeći, već propuštajući priliku, ili čak odbijajući, da iz vlastitih grešaka nešto naučimo. Tako što ih previđamo ili ne priznajemo, tako što srdito osuđujemo sebe ili druge. Ili tako što se povlačimo iz života kako bismo zadržali iluziju o vlastitoj nepogrešivosti.

Neuspeh, iz koga smo nešto o sebi naučili, mnogo nam je korisniji od uspeha koji nas je ostavio zaslepljenima.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather