Krdo

Slabe ličnosti hrle krdu. Očajnički se nadaju da će im krdo podariti snagu koja im nedostaje. Slabe ličnosti, izgubljene i zastrašene u svetu kome su nedorasle, beže u čopor verujući da će u njemu pronaći sigurnost. Ovo je varka i to veoma opasna. Slabe ličnosti odbacuju slobodu jer ih užasava. Odriču se prava na izbor jer su zbunjene, smušene, smetene i pometene. Ne znaju ni šta žele ni u šta veruju. Zato ih svaki izbor stavlja na paklene muke. Lakše im je da umesto njih odlučuje neko drugi. Kretanje krda bi trebalo da ih usmeri, jer su u sebi neusmereni.

Krdo je, međutim, zbir pojedinačnih slabosti koje bi da nekako uteknu od sebe samih. Krdo nema snage. Snagu zamenjuje histerija. Pogledajmo bilo koju gomilu. Svaka je gomila histrerična. Lišeno prave snage, krdo gaji i goji opsenu o vlastitoj veličini i važnosti, koja bi trebala da ulije osećanje veličine i važnosti pripadnicima čopora. Ljudski čopor uvek počiva na samoobmanjujućoj laži. Vladajući princip krda je princip kolektivnog narcizma, što ga čini dodatno ranjivim i nesigurnim, samim tim još zastrašenijim, jer je zdanje narcizma kula od karata koja se može srušiti svakog trentuka.

Lišeno snage, krdo je nesigurno i otuda zastrašeno. Kao celina, krdo je čak i podložnije strahovima nego što su to po sebi oni koji mu pripadaju i koji su ionako već isprepadani. Iz jednostavnog razloga što se strahovi međusobno podstiču i uvećavaju. Pogledajmo bilo koju gomilu. Svaka je gomila panična jer se strah njome širi kao plamen.

Krdo nikome ne može dati stvarno usmerenje jer ga ni samo nema. Ono se slepo valja vođeno opsenama, gonjeno strahovima, najčešće u vlastitu propast.

Klonimo se krda. Što dalje, to bolje.

Snagu nam ne može podariti niko spolja. Ništa spolja ne može umiriti strahove, stvoriti sigurnost, usaditi smisaio, dati usmerenje.

Jaki smo onoliko koliko sebe poznajemo i slabi tačno onoliko koliko sebe zavaravamo. Smislen život ćemo voditi samo ako smisao samo pronađemo.

Ne odričimo se svoje slobode. Bez nje je život otužan i bljutav, nikakav dakle. Birajmo sami. Ne dozvolimo da drugi odlučuju umesto nas. Greške su uvek moguće, ali je još uvek daleko bolje da grešimo sami nego da drugi greše u naše ime i na našu štetu.

Prihvatimo izazove slobodne i samosvojne ličnosti. Nije to tako strašno kao što se čini preispoljnim kukavicama koje beže u lažnu sigurnost krda.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather