Kuknjava

Čim vas spazi, zasuće vas žalopojkama. Nikom nije teže i gore nego njemu. Njegove novčane, zdravstvene, porodične, profesionalne, emotivne nevolje su crnje i teže od ičijih.
Uskraćena mu je pažnja koju zaslužuje, zakinut je za poštovanje koje mu se duguje, lišen priznanja koja mu sleduju.

Njegova kuknjava je zaglušujuća, nikom ne dozvoljava da dođe do reči.
Zahteva da mu se veruje bez zadrške i bilo kakve neverice. Odbacuje i najmanju sumnju. Ne prihvata nikakav nagoveštaj da mu možda i nije sve tako crno.
Sebičan je i samoživ. Prema tuđim nedaćama je ravnodušan do okrutnosti.
Njegova kuknjava je taktička. Igra na sažaljenje kako bi za sebe izvukao brojne povlastice i izvrdao sve obaveze.

Potajno se ponosi svojim lukavstvom, veštinom iznuđivanja, izvlačenja i izvrdavanja.
Gramziv je i beskoristan. Smatra da mu zlehuda sudbina daje pravo da sve dobije a da ništa ne da. Pravo da se sve uradi za njega u umesto njega.
Ispunjen je najbljutavijim samosažaljenjem. Ono mu se cedi iz ušiju, sliva niz nozdrve.
Ubedio je i sebe u svoju nesreću, da bi u to što uspešnije uverio druge. Tako se i sam oseća nesrećnjim nego što jeste.
Na kukumavčenje traći silnu energiju i silno vreme. Da ih je posvetio nečem korisnijem, bilo bi bolje i njemu i drugima.
Ovako je tek parazit. Svima, pa i sebi, na šteti.

Izvor: dejansimonovic.blogspot.com

 

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather