Malodušnost

Gordana je imala nastupe teške malodušnosti kada bi postajala krajnje obeshrabrena i mrzovoljna. Tada bi joj bilo mrsko da bilo šta započne jer joj sve već unapred činilo osuđenim na neuspeh. U takvim danima bi se razvlačila okolo, bezvoljno otaljavajući rutinu svakodnevnog života koji bi joj se činio sivim da sivlji ne može biti a samu je sebe doživljava skroz naskroz jadnom i ništavnom. U takvim danima bi sebe videla kao jedno nesposobno biće koje nikada ništa vredno neće postići u svom beznačajnom životu. Nastupi teške malodušnosti bi obično dolazili posle perioda velikih ambicija, zamašnih ciljeva i grozničave aktivnosti. Posle perioda u kojima bi prosto letela, nošena nekom snažnom unutrašnjem energijom.

Odjednom bi se našla prizemljena, kao da je tresnula o tlo na kome bi ostala da leži kao ispumpani balon.

Šta se to događalo?

U jednom trenutku bi postajala svesna da ishod njenih napora ne odgovara njenim ambicijama i da je rezultat koji postiže daleko od onoga o kome je maštala. I njen zanos bi splasnuo, oduševljenje nestalo, energija iskopnela.

Ne bi se moglo reći da su njena postignuća bila slaba ili nikakva. Naprotiv, nisu bila ništa lošija, a u nekim stvarima su bila i bolja od onoga što su postizali drugi. Ali su daleko zaostajala za ciljevima koje je sama sebi zacrtala.

Gordana nije pristajala da bude jedna od mnogih, možda nešto bolja ili gora od drugih, ali ipak slična njima. Morala je biti najbolja. I ne samo najbolja već i neuporediva.

To je, naravno, bilo neostvarivo.

Sudarivši se sa ovom neostvarivošću, postajala bi kranje malodušna. Sve dok je ne bi ponela neka nova varka koja bi u njoj probudila nadu u dosezanje neuporedivosti. Tada bi joj se vraćali zanos i energija i ponovo bi se predavala grozničavoj aktivnosti. Do novog prizemljenja.

Periodi oduševljenja i bezvoljnosti, zanosa i malodušnosti su se redovno smenjivali u Gordaninom životu, pretvarajući ga u večno vraćanje istog. To je u njoj stvaralo teskobni osećaj da je uhvaćena u zamku iz koje nije u stanju da se izvuče.

Gordana je sebi postavila previsok, neostvariv zadatak i zato bi joj se sve što je postigla činilo premalo, previše beznačajno čak i kada to objektivno nije bilo tako.

Njena malodušnost bila je izraz razočaranja, a razočaranje posledica cilja koji ostaje neostvaren jer je neostvariv.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather