Mrtvilo i bes

To nije strah, kakav me ponekad spopada. To nije uznemirenost. To je nešto mnogo gore. Nešto toliko grozno da groznije ne može biti. To je osećanje mrtvila. Potpuna otupelost. Krajnja bezvoljnost. Kao da je sav život iščileo iz mene. Sa tim sam se probudio. Ne razumem zašto. Otišao sam na spavanje odlično raspoložen. Sinoć se kod nas okupilo veselo društvo. Bilo je mnogo smeha i svega ostalog.

Da nije mamurluk?

Ne, nije. Popio sam sasvim malo. Nije mi bilo potrebno piće da bih se dobro zabavljao.

Osećaš li se krivim?

Zbog čega?

Zbog toga što si se dobro zabavljao? Pa kažnjavaš sebe otupelošću što si se opustio?

Ne, mislim da nije to. Ne prebacujem sebi zbog opuštanja. Naprotiv, verujem da svakome treba oduška, bar s vremena na vreme.

Pada li ti napamet nešto drugo?

Zaista ne znam.

Da te nešto nije povredilo?

Sinoć?

U toku večeri Ili tokom dana.

Ne, sve je bilo u redu. U stvari, ima jedna sitnica, ali mi ne izgleda od posebnog značaja. Nije to stvar koja zaslužuje da se na nju obraća pažnja.

Sve može biti od značaja. Naročito sitnice.

Pa, eto, bilo je veselo. Padale su šale. I ja sam ispričao jednu.

I?

Ništa. Niko se nije nasmejao. Niko me čak nije ni saslušao.

Da li te to ljuti?

Nije to ljutnja. Ipak, nije mi bilo pravo. Nisu se potrudili ni da… To ipak nije drugarski. Ne kažem da sam duhovit kao… Ali ipak…

Kao ko?

Pa taj dečko prijateljice moje žene. Njega smatraju dušom društva.

Zabavan je?

Kako za koga. Meni nije. Za mene je to običan davež.

Drugi ne misle tako?

Ne. Kao da ih je opčinio. Gutaju svaku njegovu reč. Previjaju se od smeha šta god da kaže. Ne mora čak ništa ni da kaže. Dovoljno je da složi facu.

I tvoja žena?

Ona pogotovu.

Nisi imao njenu podršku?

Nikada nemam njenu podršku. Nikada u životu nisam imao ničiju podršku.

To ti smeta?

Naravno da mi smeta.

Osetio si se zapostavljenim?

Nije pravedno da drugi stalno dobijaju više pažnje od mene. Jesam li ja nešto gori od tog davitelja? I svih ostalih. Treba li me baciti u kontejner ili šta?

Da li se nešto pokreće u tebi?

Da.

Šta je to?

To je bes.

Veliki?

Ogroman. Stravičan.

Nema više mrtvila?

Ne. Sada razumem. Umrtvio sam se da bih ubio svoj bes.

Ne voliš sebe kada te uhvati bes?

Ne, ne volim.

Nerado ga priznaješ?

Veoma nerado.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather