|
Tuesday, 29 January 2008 |
Humanistička psihologija naglašava celovitost ličnosti i njenu nesvodivost na sastavne delove. Ističe osobenost ljudskog bića koje nije puki proizvod instikata, nesvesnih sila ili uticaja okoline. Čovek je za humanističku psihologiju prvenstveno svesno biće, za koje su vrednosti i značenja od ogromne, presudne važnosti. Biće sposobno za samo-određenje i samo-ostvarenje.
Humanistička psihologija ističe značaj čovekove ličnosti.
Ličnost je više od zbira delova i mora se sagledati celovito.
Ličnost ne živi sama, ljudi su društveni po prirodi i njihovi međuljudski odnosi su deo njihovog razvoja.
Ličnost je svesna. Ljudi poseduju svest o postojanju i sebi samima.
Ličnost stvara obrasce na osnovu koga razume ono što joj se događa. Istovetne situacije mogu za različite ljude imati različit značaj jer se njihovi obrasci razlikuju. Neko ko ostane bez posla će, recimo, to doživeti kao poraz i potvrdu sopstvene manje vrednosti, neko kao nepravdu koja mu je počinjena, neko kao životni izazov sa kojim se valja izboriti.
Na svaku situaciju ličnost reaguje delom pod uticajem prošlih događaja Budući odgovori biće pod uticajem prošlih i sadašnjih iskustava.
Ličnost ima slobodnu volju. Ljudi čine svesne izbore, za razliku od životinja koje su vođenje instinktima. Ličnost odlučuje na osnovu ciljeva kojima teži i vrednosti koje je usvojila.
Ličnost traga za vrednostima i smislom. Način te potrage formira lični identitet, koji razlikuje jednu ličnost od druge.
Ličnost je sposobna da stvara.
Humanistička psihologija teži da bude nauka stvarnog, proživljenog iskustva. Opredeljuje se za kvalitativni, ne kvantitativni pristup.
Humanistička psihologija se usredsređuje na celovit razvoj ličnosti, na ostvarenje njenih mogućnosti, na sposobnost čoveka da preuzme odgovornost za vlastiti život.
To su i ciljevi humanističke psihoterapije. Ta terapija nije odnos lekara i bolesnika, već ljudski odnos dveju ličnosti. Uloga terapeuta je da pomogne lični razvoj osobe koja je pribegla terapiji, da joj pomogne da dosegne punije osećanje sopstvene ličnosti i veću samosvest. Samopomoć je takođe uključena u humanističku terapiju.
Da bi ljudsko biće moglo da procveta, potreban mu je odgovarajući, podsticajni društveni okvir. Društva, međutim, i pomažu i ometaju razvoj ličnosti. Mnogi humanistički psiholozi ističu nužnost društvene promene, potrebu stvaranja novih institucija koje bi istovremeno podržale razvoj ličnosti i obezbedile društvenu efikasnost.
Najznačajniji predstavnici humanističke psihologije su Abraham Maslov (Abraham Maslow), Karl Rodžers (Carl Rogers) i Rolo Mej (Rollo May).
Izvori:
Association for Humanistic Psychology - Humanistic Psychology Overview
http://facultyweb.cortland.edu/andersmd/HUMAN/MENU.HTML
http://en.wikipedia.org/wiki/Humanistic_psychology
|
