 |
|
 |
| |
|
Nepotrošač |
|
Sreća nije u potrošnji.
Blog - Nepotrošač |
|
Spasimo šumu |
|
Spasimo Zvezdarsku šumu
|
|
Prevencija samoubistva |
|
Telefonsko savetovalište za prevenciju samoubistva. Emotivne i psihološke poteškoće, osećanje tuge ili beznadežnosti građani mogu da podele sa stručnjacima pozivom na broj telefona 0800-201-200 svakog dana, vikendom i praznicima od 18 časova do osam sati ujutru. |
|
|
 |
|
 |
|
|
| |
|
|
| |
|
Izdvajamo |
|
Koliko nam se puta dogodilo da se razljutimo na sebe zato što smo ispali budale pogrešno procenivši ovu ili onu osobu. Ili da besnimo na one u kojima smo se prevarili, koji su nas izneverili i razočarali. Uprkos ljutnji, međutim, nastavljamo da se varamo u procenama ljudi.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Sunday, 04 November 2007 |
Rođen 1900. u Frankfurtu u Nemačkoj, umro 1980. u Švajcarskoj, Erih From spaja individualnu psihologiju i društvenu kritiku, polazeći kako od Frojdovih tako i od Marksovih uvida.
U žižu svoje psihološke teorije postavio je čovekove muke sa slobodom. Kroz istorijski proces oslobođeno primarnih veza, ljudsko biće se, istovremeno, suočava sa izdvojenošću, nesigurnošću, bespomoćnošću. Čovek može da potraži spas u različitim oblicima bekstva od slobode kao šti su autoritarnost, rušilaštvo, saobražavanje društvenim obrascima.
Bežati od slobode znači žrtvovati svoju individualnost u zamenu za lažno pripadanje i iluziju sigurnosti. Sa druge strane, čovek može da prihvati svoju slobodu, a da izdvojenost prevaziđe ljubavlju i stvaranjem.
Pred čovekom stoje dve osnovne, međusobno suprotstavljene mogućnosti: biofilna (zasnovana na ljubavi prema životu i razvoju) i nekrofilna (određena ljubavlju prema smrti i uništavanju).
Čovek nije određen instiktivnim reakcijama već karakterom. Karakter je nadokanada za slabljenje instikata. Stvara se kroz životno iskustvo. Predstavlja relativno stalan način odnosa prema stvarima i prema ljudima. Za oblikovanje karaktera najvažniji je uticaj porodice, a preko porodice uticaj društveno dominantnih odnosa jer je porodica agent društva.
From veliku važnost daje društvenom karkateru, onim što je zajedničko brojnim pojedincima neke društvene grupe. Društvo nastoji da, posredstvom porodice, obrazovnih ustanova i sve više mas medija, utisne obeležja društvenog karaktera u psihu pojedinca, da u njemu razvije potrebu da čini, misli, oseća ono što je društveno poželjno.
Za Froma je društvo od odlučujuće važnosti. Bez mentalno zdravog društva nema ni zdravog pojedinca. Sva dosadašnja društva, međutim, zasnivana su na mehanizmima bekstva od slobode, na gušenju i sputavanju ljudskih mogućnosti, Za istinski zdravo društvo se tek treba izboriti.
---------------------
Najvažnija dela Eriha Froma:
- Bekstvo od slobode (Escape from Freedom);
- Čovek za sebe - Istraživanje o psihologiji etike (Man for Himself. An Inquiry into the Psychology of Ethics);
- Psihoanaliza I religija (Psychoanalysis and Religion);
- Zaboravljeni jezik - Uvod u razumevanje snova, bajki i mitova (The Forgotten Language. An Introduction to the Understanding of Dreams, Fairy Tales and Myths);
- Zdravo društvo (The Sane Society);
- Umeće ljubavi - Istraživanje o prirodi ljubavi (The Art of Loving. An Inquiry into the Nature of Love);
- Misija Sigmunda Frojda - Analiza njegove ličnosti i njegovog uticaja (Sigmund Freuds Mission. An Analysis of His Personality and Influence);
- Psihoanaliza i zen budizam (Psychoanalysis and Zen Buddhism);
- Da čovek prevlada - Socijalistički manifest i program (Let Man Prevail - Socialist Manifesto and Program);
- Marksovo shvatanje čoveka (Marxs Concept of Man);
- S one strane okova iluzije - moje suočavanje sa Marksom i Frojdom (Beyond the Chains of Illusion. My Encounter with Marx and Freud);
- Dogma o Hristu i drugi eseji o religiji, psihologiji I kulturi (The Dogma of Christ and Other Essays on Religion, Psychology and Culture);
- Rat u čoveku - Psihološko istraživanje o korenima destruktivnosti (War within Man. A Psychological Inquiry into the Roots of Destructiveness);
- Srce čoveka - Njegova sposobnost za dobro i zlo (The Heart of Man. Its Genius for Good and Evil);
- Bićete kao bogovi - Radikalno tumačenje Starog zaveta i njegove tradicije (You Shall Be as Gods. A Radical Interpretation of the Old Testament and Its Tradition);
- Revolucija nade - Ka humanizovanoj tehnologiji (The Revolution of Hope. Toward a Humanized Technology);
- Kriza psiholonalazije - Eseji o Frojdu, Marksu i društvenoj psihologiji (The Crisis of Psychoanalysis. Essays on Freud, Marx and Social Psychology);
- Anatomija ljudske destruktivnosti (The Anatomy of Human Destructiveness);
- Imati li biti (To Have Or to Be);
- Veličina i granice Frojdove misli (Greatness and Limitations of Freuds Thought)
---------------------
Credo Eriha Froma
Verujem da jedinstvenost čoveka, nasuprot ostalom živom svetu, potiče iz činjenice da je čovek svesni život po sebi. Čovek je svestan sebe, svoje budućnosti, koja je smrt, svoje sićušnosti, svoje nemoći; svestan je drugih kao drugih; čovek je deo prirode, predmet je njenih zakona čak i kada ih nadilazi svojom mišlju.
Verujem da je čovek proizvod prirodne evolucije koja je rođena iz suprotnosti zatočeništva u prirodi i izdvojenosti iz nje, i iz potrebe da sa prirodom pronađe sklad i jedinstvo.
Verujem da je čovekova priroda protivrečnost ukorenjena u uslovima ljudskog bivstvovanja koje zahteva traganje za rešenjima, što sa svoje strane stvara nove protivrečnosti i potrebu za odgovorima.
Verujem da svaki odgovor na te protivrečnosti može da zaista zadovolji uslov da pomaže čoveku da prevaziđe osećanje izdvojenosti i da postigne osećanje saglasnosti, jedinstva i pripadanja.
Verujem da u svakom odgovoru na te protivrečnosti čovek ima mogućnost da bira između stvaralaštva i rušilačkog nasilja; između stvarnosti i opsena, između nepristrasnosti i netrpeljivosti, između bratstva-nezavisnosti i gospodarenja-potčinjavanja.
Verujem da se "životu" može pripisati značenje neprekidnog rađanja i razvoja.
Verujem da se "smrti" može pripisati značenje onemogućenog razvoja, neprekidnog ponavljanja.
Verujem da čovek regresivnim odgovorom pokušava da nađe jedinstvo, oslobađajući se neizdržive usamljenosti i nesigurnosti, izopačujući ono što ga čini humanim i što mu zadaje bol. Regresivni odgovor se javlja u tri vida, odvojena ili spojena: nekrofiliji, narcizmu i incestuoznoj simbiozi.
Pod nekrofilijom podrazumevam ljubav prema nasilju i uništavanju; želju da se ubija; obožavanje sile; sklonost smrti, samoubistvu, sadizmu; želju da se organsko pretvori u neorgansko sredstvima "reda". Nekrofil, lišen sposobnosti da stvara, u svojoj nemoći uništavanje smatra lakim jer služi samo jednoj sposobnosti: sili.
Pod nacizmom podrazumevam odsustvo autentičnog interesovanja za spoljni svet, koje zamenjuje snažna privrženost sebi, svojoj grupi, klanu, religiji, naciji, rasi itd. - uz posledična ozbiljna iskrivljenja racionalnog suđenja. Uopšte, potreba za narcističkim zadovoljenjem proističe iz neophodnosti da se nadoknadi materijalno i kulturno siromaštvo.
Pod incestuoznom simbiozom podrazumevam sklonost da se ostane vezan uz majku i njene zamene - krvi, porodici, plemenu - kako bi se uteklo od nepodnošljive težine odgovornosti, slobode, svesti i našli zaštita i ljubav u stanju sigrune zavisnosti, za koje pojedinac plaća zaustavljanjem svog ljudskog razvoja.
Verujem da čovek koji bira napredak može da pronađe novo jedinstvo kroz pun razvoj svih ljudskih mogućnosti, koje se iskazuju kroz tri orijentacije. Te orijentacije mogu biti predstavljene izdvojeno ili zajedno: biofilija, ljubav prema čovečanstvu i prirodi, nezavisnost i sloboda.
Verujem da je ljubav glavni ključ koji otvara vrata ljudskog razvoja. Ljubav i jedinstvo sa nekim ili nečim izvan sebe, jedinstvo koje dozvoljava čoveku da sebe dovede u odnos sa drugima, da se oseti jedan među drugima, a da ne ograniči lični integritet i nezavisnost. Ljubav je produktivna orijentacija za koju je najvažnije da su istovremeno prisutni: staranje, odgovornost, uvažavanje i poznavanje onoga sa čime se čovek povezuje.
Verujem da je iskustvo ljubavi najčovečniji i najčovekotvorniji čin koji je čoveku dat na uživanje i da, kao i razum, nema smisla ako je shvaćena na delimičan način.
Verujem u nužnost "slobode od" unutrašnjih i/ili spoljašnjih prinuda, kao preduslov "slobode za" stvaranje, građenje, saznavanje itd. kako bi nastala slobodna, aktivna, odgovorna ličnost.
Verujem da je sloboda sposobnost da se sledi glas razuma i znanja, nasuprot glasu iracionalnih strasti; da je to emancipacija koja čoveka čini slobodnim i stavlja ga u položaj da koristi vlastite racionalne moći i da objektivno shvati svet i svoje mesto u njemu.
Verujem da je "borba za slobodu" nekada značila jedino borbu protiv nametnutog autoriteta, koji nadilazi volju pojedinca. Danas bi "borba za slobodu" trebala da znači lično i kolektivno samooslobađanje "autoriteta" kome smo se dobrovoljno podvrgli; samooslobađanje od unutrašnjih sila koje čine neophodnim to podvrgavanje jer nismo u stanju da podnesemo slobodu.
Verujem da sloboda nije stalno svojstvo koje "imamo" ili "nemamo"; možda je njena jedna stvarnost: čin samooslobađanja kroz proces izbora. Svaki životni korak koji uvećava čovekovu zrelost, uvećava u njegovu sposobnost da izabere oslobađajuću alternativu.
Verujem da "sloboda izbora" nije uvek istovetna za sve ljude u svakom trenutku. Čovek sa isključivo nekrofilnom orijentacijom, ili narcističkom, ili simbiotički-incestuoznom, ima samo regresivan izbor. Slobodan čovek, oslobođen iracionalnih veza, ne može da ima regresivan izbor.
Verujem da problem slobode izbora postoji samo za čoveka sa suprotstavljenim orijentacijama i da je ta sloboda snažno uslovljena nesvesnim željama i umirujućim racionalizacijama.
Verujem da niko ne može da "izbavi" svog bližnjeg birajući umesto njega. Da bi mu pomogao, može da naznači moguće alternative, iskreno i sa ljubavlju, bez sentimentalnosti i iluzija. Poznavanje oslobađajućih alternativa i svest o njihovom postojanju može u pojedincu da probudi njegovu skrivenu energiju i uputi ga da izabere poštovanje prema "životu", ne prema "smrti".
Verujem da se jednakost oseća onda kada se pojedinac, u potpunosti otkrivši sebe, prepoznaje kao jednak drugima i poistovećuje sa njima. Svako nosi ljudskost u sebi, "ljudska sudbina" je jedinstvena i jednaka za sve ljude, bez obzira na neizbežne razlike u inteligenciji, talentu, visini, boji itd.
Verujem da jednakost među ljudima mora biti zapamćena naročito da bi se sprečilo da jedan čovek postane oruđe drugog.
Verujem da je bratstvo ljubav usmerena prema bližnjem. Ostaće, međutim, reč bez smisla, sve dok "incestuozne" veze, koje čoveka onemogućavaju da objektivno sudi svog "brata" ne budu iskorenjene.
Verujem da pojedinac, koji nije na putu da nadiđe svoje društvo i uvidi na koji način ono unapređuje ili ometa razvoj ljudskog potencijala, ne može da dođe u bliski dodir sa svojom ljudskošću. Ako mu tabui, ograničenja, iskrivljene vrednosti izgledaju "prirodni", to je jasna naznaka da mu nedostaje stvarno poznavanje ljudske prirode.
Verujem da je društvo, koje istovremeno podstiče i sputava, uvek bilo u sukobu sa ljudskošću. Jedino kada se ciljevi društva poistovete sa ciljevima ljudskosti, društvo će prestati da parališe čoveka i ohrabruje gospodarenje.
Verujem da čovek može i mora da se nada zdravom društvu koje unapređuje čovekovu sposobnost da voli svog bližnjeg, da radi i stvara, da razvija svoj razum i objektivnost samoosećanja, zasnovanog na iskustvu vlastite produktivne energije.
Verujem da čovek može i mora da se nada kolektivnom povraćaju duševnog zdravlja, koje obeležava sposobnost da se voli i stvara, oslobađanjem čoveka od incestuoznih veza sa klanom i tlom, osećanjem identiteta zasnovanog na iskustvu koje pojedinac ima o sebi kao subjektu i činiocu svojih moći; sposobnošću da se oseti realnost u sebi i izvan sebe i uticajem na razvoj objektivnosti i razuma.
Verujem da će, kako naš svet postaje lud i dehumanizovan, sve veći broj pojedinaca osećati nužnost da se poveže i radi sa ljudima koji dele njihove brige.
Verujem da bi ti ljudi dobrih namera trebali ne samo da prispeju do humanog tumačenja sveta, već i da bi morali da ukažu put moguće promene i rade na njoj. Tumačenje bez želje za promenom je beskorisno, promena bez prethodnog tumačenja je slepa.
Verujem u moguće ostvarenje sveta u kome bi čovek mogao biti mnogo čak iako ima malo; sveta u kome prevladavajuća motivacija egzistencije nije potrošnja, sveta u kome je "čovek" cilj, prvi i poslednji, svet u kome bi čovek mogao da pronađe svrhu svog života kao i snagu da živi slobodno i bez iluzija.
Erih From
* Pretpostavlja se da je teskt napisan 1965. godine, kao dodatak Fromove knjige "Srce čoveka".
Izvor: http://www.erich-fromm.de/e/ |
|
|
| |
|
|
|
|
|
