|
Monday, 06 September 2004 |
Mnogi ljudi osećaju da im nedostaje samopouzdanja. Ovo je jedno od najmučnijih i najporaznijih osećanja koje čoveku izmiče tlo ispod nogu. Manjak vere ljudi bezuspešno pokušavaju da nadoknade na različite načine.
Neki se zaklanjaju iza bučne nadmenosti. Neki pokušavaju da iznude tuđe divljenje kako bi nečim spolja podrprli poljuljano samopouzdanje. Mnogi očekuju da će im uspeh, karijera, slava ili novac obnoviti veru u sebe. Neki se tome nadaju od ljubavi. Ima i onih koji od sebe potpuno dižu ruke, proglasivši se beznadežnim slučajevima.
Sve je to zaludno i jalovo rasipanje energije. Pokušaji da se nečim spolja podigne samopoudanje ne uspevaju jer ne mogu uspeti. Sama nam to reč uostalom kaže - uzdati se moramo u sebe.
Zato je samopouzdanje neraskidivo povezano sa samospoznajom. Da bi se čovek uzdao u sebe, mora najpre sebe poznavati. Mora znati svoje mogućnosti i ograničenja, svoje vrline i svoje mane, svoje prednosti i svoje nedostatke.
Nedostatak samopouzdanja je izraz nepoznavanja vlastite ličnosti. Čovek koji sebe ne poznaje s razlogom ima osećaj kako se na sebe ne može osloniti.
Često se brkaju samopouzdanje i potreba za svemoći. Tako se sampouzdanom smatra ona osoba koja je sebe uverila da sve može.
Ovo je kobna zamka koja uništava umesto da gradi samopouzdanje.
Svemoć je ljudskom biću nedostupna. Svi smo mi ograničeni na ovaj ili onaj način. Ukoliko ne uspevamo da se pomirimo sa svojim ograničenjima, još više ćemo srozati sebe i još dublje zatrti veru u vlastite mogućnosti. Jednostavno - dokle god se poredimo sa nekim zamišljenim svemogućim bićem, sami ćemo sebi izgledati ništavno i jadno. To je najsigurniji način da sami sebe unizimo i ubijemo u pojam.
Uzdati se u sebe, znači sebe poznavati i sebe prihvatiti onakve kakvi jesmo. |
