|
Monday, 08 August 2005 |
Ljubomora nije izraz prevelike ljubavi. Ljubomora potiče iz osećanja duboke unutrašnje nesigurnosti. Ljubomorna osoba je posesivna jer se boji da će biti napuštena. Isključiva je jer strahuje da će biti isključena, ostavljena, zanemarena.
Ljubomora se najsnažnije ispoljava i najviše muči u ljubavnim vezama, ali se na njih ne ograničava. Javlja se ona u svim ljudskim odnosima.
Ponekad se ispoljava otvoreno i dramatično, uz prasku, srdžbu i jetka prebacivanja. Ponekad se javlja prerušena u tugu i gorčinu. Ponekad se poriče, iz ponosa.
Ljubomorna osoba nesvesno veruje da su drugi od nje privlačniji i dostojniji ljubavi.
Proganja je osećanje da zapravo nije voljena i da se njeni odnosi toliko krhki i nesigurni da se očas mogu prekinuti. Oseća se ugroženom jer joj se čini da je neko sa strane veoma lako može istisnuti i zauzeti njeno mesto.
Zato pokušava da ograniči kretanje osobe do kojoj joj je posebno stalo na krug onih koje doživljava kao, manje više, "bezopasne", ali i tada ostaje puna podozrivosti jer zapravo ne veruje nikome.
Zato traži prekomerne dokaze ljubavi i naklonosti, što samo dodatno kvari njene odnose jer oni sa kojima je u vezi postaju zbog toga samo razdraženiji i umorniji. Oni se opiru zahtevima i ograničenjima koje im ljubomotna ličnost postavlja i gledaju da ih se oslobode.
Tako ljubomorna osoba samo ubrzava propast veze koju bi želela da očuva.
Zahtevi ličnosti mučene ljubomorom su, uostalom, sami po sebi uzaludni jer su neostvarivi. Niko nas i ništa ne može uveriti da smo voljeni, ako osećamo da to nismo.
Ljubomorna osoba ne veruje da je voljena jer ne voli samu sebe. I to je suština stvari. Sve dok sebe ne volimo, nećemo poverovati ni da nas drugi mogu voleti.
Ljubomore se ne možemo osloboditi svesnom odlukom ili samokontrolom. Jedini način da je se rešimo je da zavolimo sami sebe. Tek tada ćemo zaista poverovati u tuđu ljubav i osloboditi se sumnji koje iznutra nagrizaju i uništavaju čitav život. |
