Najveća prepreka

Ljudima je prilično teško da realno sagledaju svoju ulogu i odgovornost u onome što im se događa. Naročito kada stvari krenu naopako. Razmotrićemo slučaj jednog preduzetnika kome je posao najpre išao veoma dobro, zatim krenuo veoma loše i koji je smogao snage da se suoči sa situacijom i sobom samim, izvuče neophodne zaključke i preduzme neophodne korake.

Kada stvari krenu naopako, ljudi su skloni ili da za sve okrive druge i spoljne okolnosti ili da sebe obaspu grdnjama i satiru samoprezirom. I u jednom i u drugom slučaju se ništa ne postiže jer se ništa ne menja.

Naš preduzetnik je postupio drugačije. Nije se izvlačio, svaljujući odgovornost na druge, niti je sebe kažnjavao jalovim samooptuživanjem. Ušao je u suštinu problema, shvatio da je problem on sam i promenio se.

Bio je to čovek koji je navikao da se oslanja isključivo na sebe. Navikao da rešava sve probleme, da sve kontroliše i da o svemu odlučuje.

Jedno vreme je to moglo tako da funkcioniše. Njegova firma je napredovala. Međutim, u jednom trenutku ga je posao prevazišao a da on to nije primetio. Nastavio je da radi po starom, ali sa sve lošijim i lošijim rezultatima. Firma je stala da posluje sve gore i gore, našavši se na rubu propasti.

Preduzetniku dugo nije bilo jasno šta se to događa. On je bio onaj isti čovek iz uspešnih vremena ali je ishod njegovih postupaka bio upravo suprotan nekadašnjem. Više mu jednostavno ništa nije polazilo za rukom. Kao da ga je neko ukleo. Lako je zamisliti njegovu teskobu i njegovu napetost. A onda mu je sinulo. Zapravo je on sam bio najveća prepreka razvoju svoje firme. Posao je prevazišao njegovu snagu i njegove mogućnosti. Postalo je neophodno da firma nastavi svojim putem ali joj on to nije dopuštao. I dalje je pokušavao da sve rešava, sve kontroliše i o svemu odlučuje a to više jednostavno nije išlo.

Shvativši šta se događa i šta zapravo radi, odlučio je da se promeni. Svojim saradnicima je od tada ostavljao daleko više prostora i samostalnosti. Poverio im je rešavanje mnogih problema i donošenje mnogih odluka. Stao je da traži i uvažava mišljenja i savete.

I firma je živnula. Poslovni rezultati su se poboljšali a on sam je osetio ogromno olakšanje, kao da je sa sebe skinuo ogroman teret koji ga je godinama pritiskao a da toga zapravo i nije bio svestan. Ostalo mu je više vremena za sebe i svoju porodicu što ga je učinilo smirenijim, ispunjenijim i srećnijim.

Bila je to velika i hrabra odluka koju je bilo teško doneti jer je preduzetnik i ušao u privatni biznis kako kako «ne bi od  nikog zavisio». Ispostavilo se da to nije moguće i da čovek ne može sve sam.
Da bi doneo takvu odluku preduzetnik je morao da se odrekne iluzije o vlastitoj svemoći i vlastitom sveznanju. A to je iluzija koje se niko lako ne odriče. Morao je i da prevaziđe svoje nepoverenje prema ljudima sa kojima radi, nepoverenje u njihov moral i njihove sposobnosti.
Ali je vredelo.

 

 

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather