Narcizam

Narcis zapravo nije zaljubljen u sebe već u vlastiti odraz. Stara priča je tu veoma jasna – opčinjen svojim likom, Narcis ne uzdiže, on uništava sebe. Ova razlika je od ogromne, suštinske važnosti. Narcizam nije opčinjenost sobom već predstavom o sebi. Ne onim što čovek jeste već onim kakvim se prikazuje. Ne svojim bićem već svojim odrazom.

Biti opsednut svojim odrazom znači zapostaviti, zanemariti, napustiti sebe. Znači izgladneti sebe do smrti. Znači uvenuti.

Ljubav prema vlastitoj predstavi je jalova, besplodna ljubav. Ona ne bogati već osiromašuje, nije stvaralačka već rušilačka.

Narcizam se često osuđuje sa moralnog stanovišta. Narcisoidnoj ličnost se prigovara da previše vodi računa o sebi, premalo o drugima. Ova osuda promašuje suštinu stvari. Narcisoidna osoba nemilosrdno zanemaruje i sebe, ne samo druge, u ime predstave o nemogućem savršenstvu, kojoj se očajnički i strasno divi, a koja joj postaje važnija od sopstvenog života.

U svojoj uobraženosti, narcisoidna ličnost može biti nesnosna drugima, ali je nesnosna i sebi samoj. Iza uobraženosti žuljaju i tište samoprezir i samonipodaštavanje. Narcisoidna osoba je očajničkom strašću prigrlila svoj odraz je jer je prezrela i odbacila sebe.

Takvoj osobi manjka sampouzdanja. Samopouzdanje i uobraženost su različite, nespojive stvari. Gde ima pravog samopouzdanja, nema uobraženosti. Gde ima uobraženosti, nema samopouzdanja.

Narcis sebe žrtvuje vlastitoj predstavi. Propada zbog jedne opsene, jedne varke. I u tome je suština njegove tragedije.

U svojoj osnovi narcizam je duboko samodestruktivan.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather