Nemoć razuma i moć straha

Često nas iznenade ili zgranu nerazumni postupci drugih. Daleko ređe i nevoljnije uočavamo vlastitu nerazumnost. Teško prihvatamo činjenicu da nama upravljaju sile moćnije od razuma. I svakodnevni život i čitava istorija čovečanstva nas uvek iznova opominju da čovek u osnovi nije razumno biće i da ga nešto drugo kovitla kroz život. U osnovi, nama vladaju naši strahovi, koje po pravilu ne prepoznajemo jer ih duboko potiskujemo. Strah je najmoćniji pokretač. Čovek je biće straha.

Pokušavajući da izađemo na kraj sa svojim potisnutim strahovima, stvaramo odbrambene sisteme koji nanose zlo i nama samima i drugima.

Agresivnost, porobljavanje, okrutnost, pohlepa, nadmenost, sebičnost, koristoljubivost, laž, dvoličnost, spletkarenja i podmetanja, dodvoravanja i ulagivanja, sklonost omalovažavanju i ponižavanju, sve ono što život čini sličnim paklu, sve su to zapravo pokušaji samoodbrane. Strahovima se ne može ovladati pomoću razuma. Zato i propadaju svi pokušaji razumnih reformi, koje tako lepo zvuče a tako tužno, čak jadno završavaju.

Strahove nećemo ukloniti time što smo ih potisnuli. Naprotiv, tako ih samo uvećavamo. Od strahova se ne može pobeći. Sačekaće nas, ma kud krenuli.

Strahove moramo prepoznati i proživeti kako bismo se od njih pročistili.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather