Neostvarene odluke

S vremena na vreme, neko češće, neko reše, donosimo čvrste odluke da ćemo se promeniti, da ćemo prestati sa ovim ili početi sa onim. I to ponekad koliko od sutra. Ili od nekog datuma koji bi trebao da simbolično označi početak nečeg novog i drugačijeg u našim životima. Od tako donesenih odluka obično ne biva ništa. Tada se na sebe obrušavamo sa ubistvenim prezirom. Prebacujemo sebi nedolučnost, nedovoljnu čvrstinu, nedostatak volje, slabost karaktera. Proglašavamo sebe slabićima i ništarijama.

Time ne postižemo ništa izuzev što sebe srozavamo u vlastitim očima. I time postajemo još slabiji a, samim tim, i neodlučniji.

Ponekad spasavamo čast tako što zaboravljamo šta smo sve rešili i šta od toga nismo uradili.

U stanju smo da sebe dovedemo do toga da strahujemo od bilo kakvih odluka kako sebe ne bismo osuđivali ukoliko ih izneverimo. Puštamo da sve ode kako ide, prepuštamo se okolnostima i slučajnostima što je takođe veoma loše.

Jednostavno, sebi je besmisleno izdavati dekrete. Odluke koje svesno donosimo mogu biti i dobre, i pametne, i korisne. Ali to nije dovoljno da bismo ih zaista sproveli u delo. Potrebno je da iza njih stojimo čitavim svojim bićem, kako svesnim tako i nesvesnim.

Ne iznevravamo svesno donete odluke zbog slabosti volje ili kakraktera već zbog toga što se u nama nešto njima protivi, nešto čega po pravilu nismo svesni. Protiv naših odluka deluju neki važni podsvesni ciljevi, neke sklonosti, potrebe, strahovi. Sami podrivamo svoje odluke a da ne znamo da to činimo.

Dolazi do sukoba svesne volje i nesvesnog opiranja u kojoj ovo drugo nadvladava to češće što slabije poznajemo sebe.

Tako, na primer, čovek koji odlučuje da ostavi cigarete (pogledati tekst Odvikavanje od pušenja) u tome ne uspeva jer tu nameru osujećuje jedan veoma moćan deo njega samog. Slično se, recimo, događa i sa čovekom koji čvrsto rešava da više ne dozvoli da ga svako izrabljuje (vidi Čovek koji nije umeo da kaže ne) ali ipak nastavlja da služi tuđim željama i zahtevima.

Kada izneverimo vlastite odluke, najmudrije je i najkorisnije da istražimo šta nas je to osujetilo u nama samima. Kakve to moćne unutrašnje sile deluju protiv naše svesno uobličene volje.

Te sile mogu biti različite, od slučaja do slučaja i od čoveka do čoveka.

Kako ih istražiti? Pustimo svoje misli da slobodno, bez kontrole razuma, lutaju oko stvari koja je u pitanju. Na primer, čovek koji je rešio da ostavi cigarete pa mu to nije pošlo za rukom, valja da pusti da mu misli nesputano kruže oko toga šta mu duvanski dim u životu znači i zašto u dubini duše nije voljan da ga se odrekne.

Slično je i sa bilo kojom drugom odlukom.

Najvažnije je da se, povodom neostvarenih odluka, nad sobom zamislimo umesto da sebe optužujemo i ocrnjujemo. Samo tako ćemo postati psihološki jači a time i odlučniji.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather