Nepravda

Ta žena živi sa gorkim uverenjem da joj se svakodnevno, na svakom koraku, nanosi ogromna nepravda i da joj se bezdušno uskraćuje ono što je zaslužila. Ne cene je onoliko koliko vredi, ne poštuju onoliko koliko bi trebalo i ne daju joj ono što joj s pravom pripada.

Kivna je na svet jer se njene vrline i vrednosti uzimaju olako, njene sposobnosti slabo primećuju, njeni doprinosi nedovoljno uvažavaju.

Prelazi se preko njene privrženosti i njene posvećenosti i niko ne mari za žrtve koje prinosi od jutra do sutra.

Prema njoj su prokleto nepravedni ne samo ljudi već i sama sudbina koja je bezrazložno i surovo kažnjava. Zaslužila je ona da živi u nekom drugom, boljem svetu i nekom drugom, boljem vremenu.

Odbija, međutim, da se suoči sa činjenicom da njeno osećanje nepravde proističe iz njenih zahteva prema ljudima i prema životu.

Što više zahtevamo od ljudi i života to ćemo češće ostajati bez onoga što tražimo, prikriveno ili otvoreno, prećutno ili bučno. Samim tim ćemo se lakše osetiti uskraćenim, izneverenim, prevarenim. Kako rastu zahtevi, tako raste i osećanje da se prema nama nepravedno postupa. Niko, međutim, nije obavezan da ispunjava naše zahteve koji su nekad toliko preuveličani da ih je veoma teško, pa i nemoguće ispuniti.

Ta žena je zahtevala veoma mnogo iako je to odbijala da prizna. Smatrala je svojim pravom da dobije sve što joj je potrebno a da čak to ne mora ni da izričito zatraži. Da se odobrava svemu što kaže ili čini. I da se ostvari svaki njen naum, bez obzira koliko to muka druge stajalo.

Ako bi iko pokušao da joj udovolji, pretvorio bi se u njenog roba, obuzetog bezgraničnim divljenjem koje bi trebalo da je uzdiglo na nedostižne visine, koji je vazda na raspolaganju svim njenim prohtevima, zamislima i ciljevima. Roba čija bi odanost prerasla u slepu pokornost.

Da bi pred sobom opravdala svoje nepriznate zahteve, preuveličavala je svoje zasluge, vrednosti i vrline. A zatim postavljala zahtev da se preuveličano prihvati i prizna kao stvarno. Neminovno osujećen, ovaj je zahtev sa svoje satrane dalje podsticao uverenje o nepravdi koja joj se nanosi.

Tako je u noj narastalo oporo osećanje nepravde, koje joj je trovalo dane, pa se stoga poduhvatala da i drugima zagorčava život. Jer, je li, ne bi bilo pravedno da drugi uživaju u radosti koja je njoj uskraćena jer ju je, prekomernim zahtevima, sama sebi oduzela.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather