Odmor ili umor

Čudo kako mnogi ljudi umeju da sebi unište odmor. Da od odmorskih dana naprave pravo mučilište, ispunjeno trzavicama, napetošću, nervozom. I da se sa odmora vrate iscrpljeniji nego što su na njega krenuli. Napetost i uzrujanost počinju da rastu, a trzavice i svađe se umnožavaju već od trenutka kada se postave čuvena pitanja – gde ćemo, kada i sa kim ove godine na odmor.

Slede obilasci turističkih agencija, skupljanje prospekata i cenovnika, pretraživanje sajtova.

Slede upoređivanja cena i onoga što se nudi. Uz mučan osećaj da je sve to zapravo mačka u džaku i da čovek ne zna pre nego što proba. Uz mučnu neodlučnost i neizbežne često žestoke sukobe.

Slede raspitivanja kod prijatelja i poznanika, praćene raspravama o tome ko priča gluposti i ko se samo pravi važan.

Slede nagađanja o vremenskoj prognozi i periodu koji ima izgleda da bude najlepši.

Ni usklađivanje datuma ne protiče glatko, niti izbor društva. Uvek se tu postavi pitanje ko je kome nesnosan i ko je koliki davež. Ko sa kim može i ko sa kim ne može. Ko koga ne podnosi i ko sa kim ne govori. Ko se sa kim zakačio i ko koga ne može da smisli.

A tek kad krenu završne pripreme? Pravljenje spiskova za kupovinu i kupovine.

Pa pakovanje? I neizbežan problem šta je neophodno poneti a šta glupo i besmisleno vucarati sa sobom.

Mnogi se ljudi umore od odmora pre nego što su na njega i krenuli.

Kada se čovek konačno nađe na mestu gde će provesti odmor, koji je čekao čitave godine, počinje druga vrsta muka.

Kako svugde stići i ništa ne zanemariti? Ni plažu, ni znamenitosti, ni provod. A pritom izbeći opasnosti, krađe, bolesti, trovanja, povrede koje vrebaju na svakom koraku. Ili se bar čoveku tako čini.

I potrošiti samo onoliko koliko se može i sme.

Mnogi su ljudi na odmoru čak rastrzaniji, opterećeniji i razdraženiji nego na poslu ili u kući. Još ako vreme omane, eto snuždenosti i nemoćnog jeda.

Njihov je problem što pokušavaju da ostvare savršen odmor, onakav koji će se pamtiti i o kome će se pričati godinama. Odmor koji se ne zaboravlja i koji će biti iskorišten do kraj. I što zatim udarnički prionu da to i postignu.

Neki ljudi jednostavno nisu u stanju da se opuste. Sebi su nametnuli da se uvek i svakim povodom dokazuju. I pred sobom i pred drugima. Ti ljudi iznuruju i rastržu sebe jureći neko neostvarivo savršenstvo. U svakoj prilici. Čak i na odmoru koji se za njih pretvara samo u još jedan novi umor i još jedan teret koji treba izneti.

Slobodno se opustite. Nema savršenih stvari u životu. Uvek nešto propustimo i uvek nam nešto nedostaje. Uživajte u stvarima onakve kakve jesu.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Novije knjige Dejana Simonovića:
Rastrojstva (zbirka priča)
Besposličari (roman)