Oduševljenje i razočaranje

Neki nas ljudi najpre oduševe, zatim razočaraju. Najpre nam se čine vrednim divljenja, zatim dostojni prezira.

Nije stvar u njima, već u nama. Nisu se oni promenili već smo im mi, u skladu sa sopstvenim očekivanjima, najpre pridodali osobine, vrline i moći koje nemaju. A zatim smo ih, kada se rasprši opsena koju smo sami stvorili, nagrdili manama koje im ne pripadaju.

Najpre smo ih uzdigli na visine kojima ne pripadaju, zatim gurnuli blato koje nisu zaslužili.

Ni jedno nema veze sa tim ljudima, već isključivo sa nama, našim zahtevima, projekcijama, očekivanjima. Sa našom potrebi za idealizacijom drugih, isto onako žilavoj i upornoj kao što je naša potreba za samoidealizacijom. I neizbežnim prezirom i samoprezirom koji idealizaciji slede.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather