Onaj pravi i svi ostali

Stvorila je sebi sliku o idealnom muškarcu kakvog zaslužuje. Stvarni muškarci u njenom životu toj slici nisu bili ni prineti. Doživljavala ih je kao privremene, kao siromašne i nedostojne zamene kojima se, silom prilika, morala zadovoljiti dok se ne pojavi „onaj pravi“. U veze nije ulazila punog srca i celim svojim bićem. Većim delom sebe se držala po strani. Njeno srce i biće su bili rezervisani za „onog pravog“ koji će jednog dana ući u njen život i osvetliti ga zaslepljujućom svetlošću. Ostali su mogli dobiti tek okrajke i mrvice. Zato je u njenim vezama bilo nečeg gorko razočaravajućeg i otužno ispraznog, kako za nju, tako i za one koji su sa njom bili. „Onog pravog“, međutim nikako da dočeka. Iz jednostavnog razloga što se skup takvih savršenstava na ovoj zemlji ne može naći.

Njena sujeta, međutim, nije priznavala ništa manje. Smatrala je sebe savršenstvom kome samo podjednako muško savršenstvo može u potpunostri odgovarati.

Slikom „onog pravog“ ponižavala je stvarne muškarce, koje je njome merila. Ovom slikom bi, kao gumicom, brisala sve njihove vrednosti i dobre osobine. To joj je obezbeđivalo da se u svakoj vezi i svakom odnosu oseća nadmoćnom. Bila je iznad svih njih jer se nijedan nije mogao meriti sa princem na belom konju, kakvog je u svojoj mašti stvorila.

Žudnja za „onim pravim“ joj je takođe omogućavala da se oseća nadmoćnom nad drugim, prizmenim ženama koje ostaju pri nesavršenim muškim stvorovima, ne tražeći ništa više.

Negde u dubini duše je možda i znala da „onog pravog“ nema, niti ga može biti, ali ipak nije želela da ga se odrekne. Strahovala je da će uniziti samu sebe ukoliko snizi zahteve koje nje dostojan muškarac mora ispuniti.

Strahovala je da se odrekne osećanja nadmoći. Bojala se da bi se, ukoliko to učini, lako mogla potčiniti, što bi joj bilo nepodnošljivo.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather