Osveta

Malo ko otvoreno priznaje svoju osvetoljubivost ali potreba za osvetom upravlja mnogim postupcima, ponekad i čitavim životima velikog broja ljudi i žena. Osveta može poprimiti različite oblike, od onih sitnih i skoro neprimetnih do krupnih i dramatičnih. Može to biti i naizled bezazleno peckanje. Može to biti ogovaranje i spletkarenje. Mogu to biti različiti pokušaji da se osujete nečije želje, potrebe, ciljevi. Može to biti i nanošenje telesnih povreda ili čak ubistvo.

Često osveta, prvenstveno iz straha, ne biva sprovedena u delo već ostaje na nivou osvetoljubivih maštarija i planova koji se ne ostvaruju.

Kako god se ispoljavala, cilj osvete je da se nanese šteta i bol osobi koja nas je povredila na neki način. Da se ta osoba natera da pati ili da joj je se čak uništi život, psihički a ponekad i fizički.

Osveta je veoma moćna strast koja obuzima čitavu ličnost. Čoveku obuzetom ovom strašću se čini da će pući od besa i crći od muke ako se ne osveti. Ličnost zaokupljena osvetom zaboravlja sve drugo izuzev osvetničkih maštarija, planova i dela. To zaokuplja svu njenu pažnju i angažuje svu njenu energiju.

Kako se osvetiti postaje pitanje koje u stranu gura sva druga interesovanja i sve druge probleme. Osveta postaje najvažniji cilj pred kojim blede svi drugi.

Jedino važno postaje vratiti milo za drago, oko za oko, zub za zub.

Osvetnik samog sebe pretvara u oruđe osvete. I time samog sebe sakati.

Ličnost zaokupljena osvetom zapostavlja sebe i svoj razvoj. Ona sama prestaje da bude važna.

Izgubivši interesovanje za sebe, osvetnik sebi najčešće nanosi daleko veću i dugoročniju štetu od one koju mu je naneo onaj ko ga je povredio.

Žeđ za osvetom čoveka neumoljivo odvlači od sebe samog i to je njen najpogubniji učinak. Umesto da se bavi sobom, unapređuje vlastiti život i razvija svoje mogućnosti, čovek se bavi onim kome želi da se osveti i ko tako postaje centar njegovog života.

Zašto je osvetoljubivost tako snažna strast? Šta to želimo da postignemo osvetom? Da zalečimo ozledu koja nam je naneta. Ili tačnije ozledu koja je naneta predstavi koju gajimo o sebi.

Nisu svi ljudi podjednako povredljivi. Neke veoma malo stvari može uzdrmati, neke vređa svaka sitnica. Povredljivost zavisi od toga koliko realno sagledavamo sebe. Što je čovek umišljeniji, što sebi više pridaje osobine, kvalitete i sposobnosti kojih zapravo nema, to je povredljiviji.

Žeđ za osvetom je očajnička želja da se povrati pouzdanje u nestvarnu predstavu koju gajimo o sebi tako što ćemo poniziti, naterati da pati ili uništiti onoga ko ju je uzdrmao. Osvetom pokušavamo da ponovo zadobijemo izgubljenu a iluzornu nadmoć.

Manje umišljenosti znači manje povredljivosti. Manje povredljivosti znači manje osvetoljubivosti a više uživanja u životu i razvijanja vlastitih mogućnosti.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather