Podmuklost

Opsednut je sobom, surevnjiv, pun zavisti, mržnje i besa. Hteo bi, međutim, da prođe kao prijateljski nastrojena, velikodušna, plemenita osoba. Zato zlo nanosi podmuklo, iz potaje.

Osvetoljubiv je do neba. Ne može da podnese nikog boljeg od sebe. Tuđa nadmoć, bilo koje vrste, nanosi mu nepodnošljiv bol. Goni ga neodoljiva potreba da povredi svakog ko ga u bilo čemu prevazilazi, da mu napakosti na bilo koji način.

Okružuje se ništarijama, kako bi izgledao vredniji nego što jeste.

Ne priznaje svoju osvetoljubivost. Ona se ne uklapa u sliku o velikodušnosti i plemenitosti, koju se iz petnih žila upinje da o sebi stvori.

Osvetoljubivost maskira dobrim namerama, visokim vrednostima, uzvišenim ciljevima, opštevažećim principima, najotrcanijim i najbljutavijim opštim mestima.

Kada nekog povredi, nekog ošteti, nekome nanese bol, što se događa veoma često jer bez toga ne može da živi, ne dopušta da se pretpostavi zla namera. On, eto, vitez bez mane, samo služi višim vrednostima. Ako je neko pritom nastradao, šta da se radi, tako je moralo biti.

Ne krije svoje likovanje kada mu osveta pođe za rukom, ali ga predstavlja kao trijumf pravde, ne njegov lični. Krajnje je potišten kada u osveti omane.

Da bi se bolje prikrio, rado se služi drugima kao svojim oružjem. Tako mu ruke, bar prividno, a do privida mu je veoma stalo, ostaju čiste. Zato mu trebaju izvršioci, lišeni vlastite volje, koji će slepo nasrnuti na onog na koga on ukaže.

Razmeće se ljubaznošću, srdačnošću i predusretljivošću, kako bi zavarao okolinu. U stanju je da prema nekome postupa naizgled najiskrenije i najsrdačnije a da mu istovremeno radi iza leđa, ni najmanje se zbog toga ne zbunjujući.

Iz istih razloga se povremeno razmeće i velikodušnim gestovima.

Potajno se ponosi svojom podmuklošću.

Istovremeno, međutim, živi u stalnom strahu da će biti razotkriven. Strah od razotkrivanja je u osnovi svih njegovih, inače brojnih strahova.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather