Podvig i iskupljenje

Filip čezne za kakvim velikim podvigom koji će ga izdići iznad sumornog sivila svakodnevnice. Proganja ga potreba da učini nešto neuobičajeno, nešto od izuzetnog značaja i velike važnosti. Život bez podviga mu se čini otužnim, ispraznim, bljutavim, nedostojnim življenja.

Ne može da se zadovolji životom kakvim živi ogromna većina. Prezire mnoštvo sitnih, svakodnevnih muka i obaveza oko kojih se svet obično trudi, nevolja zbog kojih se uzrujava, zadovoljstava u kojima uživa. Sve mu to deluje do mučnine isprazno, besmisleno, beznačajno.

Uveren je da je rođen za nešto više i važnije nego da se valja u opštem glibu. Užasava ga živo blato proseka. Pritiskaju ga i guše dani bez veličine i sjaja.

Filipa ponižava život bez podviga. Takav život čini da se oseća osakaćenim, uniženim, uprljanim.

Podvigom Filip želi da se izdigne iznad ostalih ljudi. Da bljesne zaslepljujućim sjajem. Podvigom želi da se osveti svima onima koji nisu umeli da ga cene onoliko koliko milsi da je zaslužio i koji će biti primorani da pokajnički pognu glave i odaju mu dužno poštovanje.

Ali podvigom Filip želi da postigne još nešto, možda važnije od svega – želi da se iskupi. Ma koliko to odbijao da prizna, Filipa iznutra izjeda osećanje duboke lične bezvrednosti, beznačajnosti i ništavnosti. U potaji sebe doživljava kao jadno, nikakvo i ubogo stvorenje.

U potaji ga muči i verovanje, praćeno tištećim osećanjem krivice, da je mnogim ljudima naneo mnoge i teške nepravde.

Tako je za Filipa podvig nada u iskupljenje. Podvigom bi da se iskupi, pred sobom, pred drugima. Veličanstvenost podviga bi trebala da zbriše kako osećanje bezvrednosti i ništavnosti, tako i osećanje krivice.

Zbog podvig postaje jedini istinski cilj njegovog života.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather