Pohlepa

Grabio je sve što se moglo zgrabiti, na svaki način i služeći se svim sredstvima. Bio je koliko pohlepan, toliko bezobziran. Pretvorio je sebe u nemilosrdnu mašinu za pravljenje para a mutna tranziciona vremena su mu išla na ruku. Međutim, ma koliko gomilao, nije uspevao da prevlada nagrizajuće osećanje da mu nešto nedostaje niti da se oslobodi divljeg straha koji je besneo u njemu.

Bogatstvo, koga se za kratko vreme dočepao, nije mu donelo sigurnost. Naprotiv, postajao je sve uznemireniji. Što je više imao, više je mogao da izgubi. Činilo mu se da je sve više onih koji bi da ga ostave bez ičega. Nečija zla namera, sticaj okolnosti ili vlastita greška bi ga lako mogli dovesti do kraha koga se užasavao. Propast je mogla vrebati iza ugla. Oblivao bi ga ledeni znoj straha pri pomisli da bi ono što je tako brzo stekao moglo brzo nestati, prosto iščeznuti kao san.

Ma koliko imao, bilo je nedovoljno. Uvek bi se našao neko ko je imao više, što mu je bilo nepodnošljivo, činilo ga potištenim, ispunjavalo srdžbom i gorčinom. Protiv njega se okretalo njegovo vlastito uverenje da više vredi onaj ko više ima.

Bio je okružen čoporom onih koji su mu se dodvoravali i koji su mu laskali ali ipak nije uspeo da stekne pravo poštovanje. Klanjali su se ne njemu već njegovom novcu. Cenili su njegovo bogatstvo ali su njega prezirali, podsmevali mu se i ogovarali ga iza leđa. Nije imao iluzija – bila je to gomila proračunatih grebatora koji bi ga odbacili kao staru krpu čim od njega više ne bi imali koristi.

Osećao je da ga mnogi iskorištavaju i to mu je padalo utoliko teže što je sam voleo da iskorištava i što je uspešno iskorištavanje ljudi i okolnosti smatrao veštinom dostojom najviše hvale.

Uporedo sa brojem onih koji su mu laskali, rastao je broj onih koji su ga mrzeli, koji bi ga rado uništili ili videli uništenog. Bilo je sve više onih koji bi se radovali njegovoj propasti i onih koji bi toj propasti doprineli. Ponekad mu se činilo da oko sebe oseća mržnju gustu kao testo.

Novac ga je učinio oholim ali mu nije doneo samopoštovanje. Ni on sam nije istinski cenio sebe već bogatstvo koji ima i sposobnost da ga se dočepa. Zato je morao uvek imati sve više kako ne bi potonuo u najdublji samoprezir.

Pretvorivši se u automat za zarađivanje, sasvim je zakržljao kao ljudsko biće. Bio je to onaj suštinski nedostatak koji se nikakvim gomilanjem nije mogao nadoknaditi, suštinska praznina koju nikakvo bogatstvo nije moglo ispuniti.

Pohlepa ga je osiromašila i osakatila. Postajao je sve bedniji što je imućniji bivao.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather