Poruke i pouke snova

Snovi pokušavaju da nam saopšte ono što odbijamo da znamo. Ako se otvorimo njihovim porukama naučićemo mnogo o sebi i izvući mnoge valjane pouke. Snovi, naravno, ne predskazuju budućnost ali nam zato ukazuju na pravu istinu o nama samima, onu istinu koju najčešće potiskujemo, gurajući je duboko u podsvest. U snu je samokontrola bitno oslabljena, ponekad čak potpuno uklonjena. Popušta ili pada ona cenzura koja na javi odvaja poželjno od nepoželjnog i koja dejstvuje u skladu sa veštačkom predstavom koju smo o sebi i svetu stvorili.

U snu smo mnogo bliži onome što zaista jesmo jer smo mnogo dalji od onoga što verujemo da bismo morali biti. Bliži smo našem istinskom doživljavanju sebe i drugih, bliži svojim istinskim željama, nadama, potrebama, strahovima.

Snovi nam govore jezikom slika, nestvarnih, izokrenutih, preuveličanih ali ispunjenih dubokim značenjem i, što je najvažnije, praćenih snažnim, potresnim emocijama.

U snu doživljavamo osećanja sa onom dubinom, iskrenošću i snagom kakvu sebi u budnom stanju rekto dopuštamo. Ovo je od presudnog značaja. Da bismo se približili sebi, nije dovoljno da sebe razumemo na spoljašnji apstraktan način, onako kako rešavamo neku zagonetku, već da sebe istinski doživimo.

Da bismo odgonetnuli poruke snova neophodno je da odgonetnemo slike u kojima nam te poruke stižu. San traži da ga protumačimo, ali kako tumačiti snove? Nije dovoljno, niti je od prevelike koristi da tragamo za nekom opštom simbolikom. Sadržaj sna moramo povezati sa svojim dnevnim iskustvom.

Uzmimo san u kome sanjamo kako nas neko napada a mi ne možemo da se branimo. Ruke su nam olovne. Ne možemo da ih podignemo, ni kako bismo se od udarca zaštitili, ni kako bismo udarac zadali. Ovaj san se nije javio tek tako, bez ikakvog povoda. On nam govori o tome koliko se u životu osećamo ugroženim i koliko smo bespomoćni pred tuđim napadima jer smo sami sebi zabranili da se branimo. Ali nam otkriva i našu želju za odbranom koju smo duboko potisnuli. Sve se to na javi obično zabašuri tako što previđamo napade kojima smo izloženi ili što ih jednostavno prihvatamo kao sudbinu.

Ili uzmimo san u kome sanjamo kako, uz užasan strah, propadamo u ponor bez dna. Šta je prourokovalo ovakav san? Najverovatnije je nešto uzdrmalo naše podsvesno uverenje o vlastitoj nadmoći. Pokušajmo da se prisetimo šta. Pokušajmo da krenemo i dalje. Pokušajmo da ispitamo koliko smo prožeti verovanjem da smo daleko iznad drugih i koliko nam to uverenje znači. Na koliko se klimavim, nesigurnim osnovama ono zasniva i koliko nas zastrašuje opasnost da padnemo sa umišljene visine na koju smo sebe postavili. Ili ako sanjamo pustinju u koju smo zapali, bilo bi veoma dobro da se zapitamo koliko je pust naš život postao.

San, dakle, prerađuje naš budni život, izvlačeći iz njega onu suštinu, koju sami od sebe skrivamo, i tu nam suštinu kroz slike predočava. Potrudimo se da te slike sebi protumačimo. Mnogo ćemo dobiti.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather