Potraga za potvrdom

Njegovi odnosi sa ljudima obeleženi su stalnim i prilično bolnim razočaranjima. Nekako se uvek ispostavi da ljudi nisu ono što je verovao da jesu.

Šta je uzrok ovog razočaranja? Kad tad bi se suočio sa činjenicom da ga drugi ne cene onoliko koliko veruje da zaslužuje. Da ga ne uzdižu u zvezde i ne drže nekim višim bićem koje se, nekim čudom, spustilo među njih i čijim bi samim prisustvom morali da budu očarani.

Nije mogao da podnese ni najmanju suzdržanost, o kritičnosti da i ne govorimo.

A ispostavilo bi se da ga, naprotiv, drugi smatraju običnim ljudskim bićem, ravnim sebi i ostalima, što je doživljavao kao žestoko i krajnje nepravedno potcenjivanje. Kao uvredu bačenu ravno u lice. Maltene kao šamar ako ne i udarac zadat podmuklo i s leđa.

Tada bi sa gorčinom pomišljao na ljudsku pritvornost i nepouzdanost, zaključujući kako nikom nije verovati i kako se čovek ni na koga ne može osloniti.

Zapravo je tragao za potvrdom. Očekivao je da drugi potvrde njegove samoobmane u pogledu vlasitog bića koje je držao nečim neiskazivo izuzetnim.

Niko mu, međutim, nije mogao potvrditi da jeste ono što nije. Niti je to iko želeo da čini, osim privremeno i iz vlastite koristi, kako bi, laskajući i dodvoravajući se, izvukao nešto za sebe. Ili kako bi kroz njega obožavao vlastitu ulepšanu sliku.

Lišen tuđe potvrde, koja bi kad tad izostala, ostajao bi sveden na sebe samog, što ga je ispunjavalo užasom a užas bi rađao bes.

Ne podnoseći sebe onakvim kakav jeste, nije mogao da podnese da ga drugi ne smatraju nečim daleko višim od onog što je zaista bio.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather