Potraga za smislom

Očekivati da smisao naših života dođe odnekud spolja, uzaludno je. Nade da će nam neko ili nešto smislom ispuniti život nužno bivaju osujećene. Kada se to, kao što mora, dogodi, osetimo se uskraćenim, razočaranim. Tada pomislimo da je sve besmisleno, isprazno. I u tome grešimo. Smisao ne možemo naći van nas jer je on već u nama. Tu je ali smo ga skrajnuli, potisnuli, zazidasli, zakopali.

Smisao nije ono što nikada nismo imali, već ono što smo zagubili.

Ono što smo zaturili u naporu samozavaravanja i samoobmanjivanja. U jalovom i besmislenom poduhvatu da postanemo nešto drugo nego što jesmo.

Okrenimo se sebi, želimo li da se izbavimo iz nagrizajuće praznine i povratimo izgubljenu punoću.

Otvorimo se. Smognimo hrabrosti da se lišimo svojih samoobmanjujućih samoodbrana. Bez njih smo, uprkos prividu, jači. Najsurovije nas razara upravo ono što verujemo da nas najviše štiti.

Naučimo da osluškujemo sebe i ono što se u nama zbiva.

Otkrićemo plamen koji, iako zapreten, nikada nije sasvim ugašen.

Otkrićemo vrelo koje nikada nije presušilo.

Pronaći ćemo svežinu kadru da razveje svelu tromost sivih, jednolikih dana.

Smisao je već tu, u nama. I čeka da ga oslobodimo iz tamnice u koju smo ga zazidali.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather