Premeštanje

Premeštanje je jedno od onih lukavstava kojima se i nesvesno služimo kako bismo sebe što uspešnije zavarali. Tako svoja osećanja prebacujemo sa njihovog stvarnog i dubokog uzroka na neki površniji, bezopasniji, beznačajniji. Uzmimo primer čoveka koji je kivan na svoje pretpostavljene jer ga zapostavljaju, jer nedovoljno cene i nedovoljno plaćaju njegov rad a koji istovremeno izbegava da svesno doživi ovu ljutnju jer ne želi da se upušta u sukobe koji ga iz raznih razloga plaše. Njegova ljutnja jeste potisnuta, ali nije nestala, nije isparila. Naprotiv, ostaje u njemu i vreba priliku da sebi nađe oduška na nekom drugom mestu i nekim drugim povodom. Tamo gde je bezopasnije i gde se čovek oseća sigurnijim.

Povod može postati bilo šta, bilo kakva sitnica. Čovek, recimo. može prasnuti zbog kakvog prodavca koji mu se čini nedovoljno ljubaznim i koji ga razdražuje jer mu izgleda da ga nedovoljno uvažava.

Osoba koja se oseća nedovoljno uvaženom će često biti prilično razdražljiva ali će svoj jed po pravilu ispoljavati povodom beznačajnih stvari. Drugi ponekad pokušavaju da takvoj ličnosti skrenu pažnju da učestalost i žestina njenih ljutnji daleko prevazilaze povode zbog kojih se ispoljava, ali se ova ukazivanja ne prihvataju. Osoba jednostavno oseća da duboko u njoj vrije bes i da ga nekako mora iskaliti jer će u protivnom pući. A nema hrabrosti da svoju ljutnju iskaže na pravom mestu.

Svako od nas može uočiti mnoštvo ovakvih primera svugde oko sebe. Uzmimo samo brojne ljudi koji praskanjem po kući izlivaju svoj gnev prouzrokovan nipodaštavanjima kojima su izloženi van kuće. Ili bar onim što doživljavaju kao nipodaštavanje.

Krenemo li korak dalje, videćemo da takvi ljudi često nipodaštavaju sami sebe i da izbegavaju da dožive samonipodaštavanje, premeštajući ga van sebe, kao nešto što dolazi spolja.

Ili uzmimo one ljude koji sebi otvoreno priznaju da su nezadovoljni svojim izgledom i koji ulažu orgomne napore i troše prilično para da taj izgled poprave kako bi prikrili da su zapravo nezadovoljni nečim drugim. Nekim svojim neuspesima ili čak jednom opštom neostvarenošću. Ili ljude koji se boje pasa, groma, razbojnika, ludaka koji ih može napasti, kako bi izbegli da se suoče sa činjenicom da se boje sebe samih. (pogledati: Strah i unutrašnja pretnja i Strah od nepoznatih napadača )

Ljudi su skloni da, u ime samokontrole, potiskuju svoja osećanja. Kod premeštanja je izvorno osećanje doživljeno ali je izvučeno iz svog stvarnog okvira i prebačeno u neke sasvim druge okolnosti.

Premeštanjem, dakle, pokušavamo da zavaramo sebe kako bismo pobegli od problema koji nas zastrašuju i neophodnosti da te probleme rešavamo.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather