Princeza kao paćenica

Verovala je da je promašila doba u kojem živi i da je nekom greškom zalutala u prostačko vreme koje sve izjednačava, ne priznajući izuzetnost i posebnost. Sebe je doživljavala kao princezu nepravedno bačenu u epohu kojom vlada bezoblično mnoštvo i caruje prizemni prosek.

Smatrala je sebe posebnom, izuzetnom, neuporedivom.

Retko su joj to priznavali. Prema njoj su obično postupali kao i prema drugima, odbijajući da prihvate njenu izuzetnost, stavljajući joj jasno do znanja da «nije ništa posebno». Ovo izjednačavanje, koje je doživljavala kao surovo i nasilno, nanosilo joj je svakodnevnu bol. Svaki je dan već postojećim dodavao nove rane.
Svoju povredljivost je, međutim. uzimala kao dokaz svoje izuzetnosti. Nisu li otmene prirode daleko osetljivije od prostih? Ne žulji li pravu princezu i obično zrno graška, stavljeno ispod mnoštva dušeka?
Za utehu se kljukala pričama o princezama i prinčevima, karljicama i kraljevima, dvorovima i dvorskim zapletima onako kao što se drugi kljukaju slatkišima. Takve je priče gutala nezasito, u ogromnim količinama.
Pokušavala bi s vremena na vreme da napravi svoj mali dvor u čijem bi se centru nalazila i koji bi je štitio od surovo prosečnog i prostačkog sveta. Ti su pokušaji uvek propadali jer ljudi više nisu znali svoje «pravo mesto» i jer su izgubili svako poštovanje onoga što ih nadvisuje. Prijateljice, kojima je bilo namenjeno mesto dvorskih dama, iskakale bi iz svoje uloge, nastojeći da je gurnu u stranu i da joj preotmu prvenstvo. Kako nije mogla da ih otpusti, kažnjavala ih je padom u nemilost i napuštanjem.
Uostalom, više nije bilo pravih prinčeva. Sve suvoparniji i prizemniji, muškarci su izgubili svaki smisao za obožavanje. Nije se sasvim odrekla nade da će jednog dana susresti svoga princa koga će zaneti njena neuporedivost i koji će zbog njene izuzetnosti izgubiti i glavu i dušu, ali su je brojna razočaranja učinila poprilično umornom i nepoverljivom.
Na poslu je tek proživljavala pravi pakao. Prema njoj su postupali kao prema svakom, dakle kao prema oruđu iz koga treba izvući najveći mogući učinak. Bilo je to grozmo i ponižavajuće, bar što se nje tiče. Ostali su ionako sami pristali na tako nešto, gledajući da iz sebe i drugih izvuku što je moguće više i ponoseći se svojim «rezultatima».
Nije, međutim, imala dovoljno novaca da napusti posao koji je smatrala delom svog prokletstva.
Izložena svakodnevnom osporavanju, princeza se pretvarala u paćenicu koja sebe sve sažaljeva sve više i više.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather