Problemi koje sebi stvaramo

Obično se, sa gnevom i gorčinom, ustremljujemo na probleme koje nam stvaraju drugi i na nedaće koje nam nameće splet spoljašnjih okolnosti. Lako zanemarujemo vlastiti udeo u mukama koje nas tište. I time sebi činimo medveđu uslugu. Rado gunđamo proitv zle sudbine, rđavih vremena, pokvarenih, glupih i nesposobnih ljudi. Još rađe previđamo vlastite nedovoljnosti i nedostatke.

Stav da su nam drugi krivi za sve najštetniji je upravo po nas same. Takav stav nas sprečava da uvidimo svoje greške i da ih ispravimo. Umesto da se promenimo onoliko koliko je neophodno, nastavljamo da se ukopavamo sve dublje.

Dobar deo sopstvenih nevolja sami sebi stvaramo. A kako smo ih sami stovrili možemo ih sami i ispraviti. Pokušajmo i uskoro ćemo uvideti da je to daleko plodotvornije nego da se jedimo i durimo zbog sila nad kojima nemamo nikakvu kontrolu.

Prihvatimo vlastitu odgovornost, biće nam bolje. To će nas ojačati, ne oslabiti. Bekstvo od odgovornosti je uvek znak slabosti.

Suočimo se sa vlastitim greškama i promašajima. Nije to tako strašno kao što se mnogima čini. Prihvatimo, dakle, da smo ljudi, ne bogovi, a ljudsko biće je po prirodi ograničeno, nesavršeno, pogrešivo. Nema razloga da zbog toga sebe preziremo. Niti da se toga bojimo.

Bez neprijateljstva prema sebi, ali i bez tetošenja, potražimo uzroke svojih nesnalaženja i svojih pogrešaka.

Uvidećemo da nas na krivi put najčešće zavode naši strahovi, naša uobraženja, naša taština. Najkrupnije, najdalekosežnije i najpogubnije grešimo kada se iz petnih žila upinjemo da vlastitu taštinu sačuvamo od neizbežnih a bolnih povreda. Poduhvat je neizvodiv jer taština mora biti povređena. Najveće budalaštine činimo kada se trudimo da po svaku cenu održimo lažnu sliku koju smo o sebi stvorili. Poduhvat je uzaludan jer se ta slika neminovno raspada u sudaru sa stvarnošću. Zidamo li kule u vazduhu, ogrešićemo se o sebe teže nego što se iko drugi može ogrešiti.

Sujeta nas navodi na daleko opasnije zablude nego razum. Sujeta je mrena koja smućuje vid. Manje taštine znači bistriji pogled, jasnije sagledavanje, utemeljenije odluke.

Što čvršće stojimo na zemlji, to se lakše nosimo sa životom.

Izreka kaže da je svako kovač svoje sreće. Uzmimo je ozbiljno. Tačno je da naši životi umnogome zavise od sila koje su izvan nas ali naš odnos prema vlastitim životima zavisi isključivo od nas samih.

Daleko lakše ćemo rešavati probleme koje nam drugi stvaraju kada počnemo da uviđamo i raspetljavamo probleme koje stvaramo sami sebi.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Novije knjige Dejana Simonovića:
Rastrojstva (zbirka priča)
Besposličari (roman)