Žrtvovanje

Dragana je smisao svog života pronašla u žrtvovanju. Žrtvovati se za druge i nikada ništa ne tražiti za sebe. Primiti na sebe njihove obaveze ali i njihove greške i krivice. Pomoći im da ostvare ono što žele i stignu do onoga čemu teže.

Neki su je smatrali budalastom, pa i priglupom jer se olako da iskorištavati. Čak se i sama nudi. Ali nisu propuštali priliku da je, kao kakvu alatku, upotrebe kada im je to potrebno.

Drugi o njoj nisu ni razmišljali ali im je bilo zgodno da im bude pri ruci.

Treći su je držali simpatičnom osobom ali je nisu uzimali previše ozbiljno.

Ljudi su je koristili kada im je bila potrebna i napuštali kada im više nije trebala. Po načelu – upotrebi i ostavi, bar do neke sledeće prilike.

Dragana se strašno bojala napuštanja. Užasavala ju je pomisao da ostane prepuštena sama sebi. Tada bi se osećala praznom i bezvrednom.

Činila je sve što da uvek bude potrebna. Ako je razvijala svoje sposobnosti, radila je to samo zato što bi nekom drugom mogle biti od koristi.

Ponekad bi je hvatala neka iznenadna tuga od koje bi joj se ovlažile oči. Tek tako, bez ikakvog opipljivog razloga ili povoda.

Bila je to duboka tuga nad samom sobom koju ponekad jednostavno nije mogla da suspregne. Stidela se ove tuge, praćenje potmulim osećanjem da njen život odlazi u prazno. Tada bi pomišljala šta je sve propustila da učini sa sobom i svojim životom, služeči tuđim interesima, željama i potrebama. Činilo bi joj se u takvim trenucima da zapravo ne živi i da nije ni živela. Da je neka avet koja tumara među ljudima.

Brzo bi potiskivala ovu tugu i prekorevala sebe zbog takvih misli. Nije li već davno pregorela i prežalila sebe?

Ma koliko ispunjavalo njen život, Draganino žrtvovanje je zapravo bilo prinudno. U njoj su se javljale želje da se pobuni protiv jarma koji joj nameću i dolapa u koji je uprežu, i to uz njenu vlastitu pomoć. Te želje bi brzo gušila, sva usplahirena. Imala je utisak da će je ljudi jednostavno rastrgnuti ako im ne izađe u susret.

Ovo je zapravo bio spolja premešten izraz njene potrebe da rastrgne samu sebe ukoliko ne ispoštuje unutrašnju zapovest da služi drugima, koju je sama sebi nametnula.

Dragana nije sebe pretvorila u tuđu robinju iz straha, već iz očajanja. Digavši ruke od sebe, to je bio jedini način da nastavi da živi.

Najvažnije pitanje je – zašto je digla ruke od sebe?

Zato što je od sebe zahtevala previše i što nije uspela da odgovori ovim zahtevima. Zbog toga je samu sebe proglašavala nedostojnom osobom koja ne zaslužuje da živi. Zbog toga je sebe kažnjavala stidom koji se činio gorim od smrti.

Mnoge joj stvari nisu polazile za rukom jer je u jednom periodu svog života htela previše. To ju je slomilo i nateralo da napusti samu sebe kako bi se posvetila isključivo drugima koji su je bezobzirno iskorištavali.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather