Rutina i učmalost

Svetlanu kroz život prati osećanje neke stalne uznemirenosti koja ponekad biva snažnija, rastući do neizdrživosti, ponekad slabija i prigušenija, ali koja je nikada sasvim ne napušta.

Njena je uznemirenost posebno izoštrena izjutra, neposredno posle buđenja. I onda kada se iznenada nađe sama i bez određenih obaveza. Od uznemirenosti Svetlana pokušava da utekne u rutinu.

U rutinu rada u firmi, kućnih poslova i porodičnih obaveza, u rutinu poseta, povremenih izlazaka i svakodnevnih televizijskih programa.

U tu rutinu zaranja sa gotovo očajničkom odlučnošću onog ko traži izbavljenje. Rutina joj se javlja kao spasonosno utočište koje će je zaštiti do nasrtaja uznemirenosti i strepnje.

Rutina je otupljuje, umrtvljuje, deluje kao neka vrsta sedativa. Prigušuje sva njena osećanja a sa njima i uznemirenost koja je najmučnije obuizma upravo posle buđenja zato što je tada najsvežija i najživlja.

Ali joj rutina, sa druge strane, čini život mrtvim i učmalim. Zato je prati osećanje tišteće ispraznosti, jalove uzaludnosti i nagrizajuće dosade. Ponekad se sama sebi čini kao automat ili leš koji hoda. Kao prazna ljuštura koja živi neki tuđ život. Zapravo tek bledi odsjaj života.

Ove mucave i mučne doživljaje pokušava da onemogući sprečavajući sebe da makar i na trenutak ostane nasamo sa samom sobom. Izmišlja sebi more obaveza ili se panično i grčevito hvata televizijskog programa.

Učmalost i mrtvilo su strašna cena koju je Svetlana prinuđena da plati za jedno nesigurno bekstvo.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Novije knjige Dejana Simonovića:
Rastrojstva (zbirka priča)
Besposličari (roman)