Samoobmane

Obmanjujemo sebe, a da sebe ne možemo prevariti. Odbijamo da znamo ono što ne uspevamo da poreknemo.
Živimo u procepu između laskave laži i uznemiravajuće, a neuklonjive istine. Ovaj procep je najvažniji uzrok naših nemira i nevolja, naših nesigurnosti, strepnji, strahova.
Grčevito se hvatamo svojih samoobmana, sve u uzaludnoj nadi da ćemo postati nešto više, drugačije od onog što jesmo.
Zahtevamo od drugih da  potvrde naše obmane. To je nemoguće. Zato smo stalno podozrivi, večito nezadovoljni onim što nam drugi pružaju. Tražimo ono što nam niko ne može dati.
Što smo dalje od sebe, to nam je samopouzdanje manje.
Istina, zapravo, i nije tako strašna kao što nam se čini. I najoporija istina nas jača, i najblistavije samoobmane slabe.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather