Samopoštovanje

Ljuti nas ukoliko nam ljudi ne ukazuju dovoljno poštovanja. Mađutim, često nam se čini da nas drugi ne poštoju jer zapravo ne poštujemo sami sebe. Uvažavanje koje očekujemo i zahtevamo do drugih ne može nadomestiti manjak samopoštovanja. Samopoštovanje je nezamenljivo. Njegov nedostatak ne mogu nadoknaditi svi surogati ovoga sveta. Ne pomažu tu priznanja, pohvale, potvrde, divljenje. Ne pomažu položaj, poznatost, omiljenost, slava, bogatstvo.

Što čovek manje poštuje sebe, to mu je neophodnije tuđe uvažavanje. Očajnički traži da ga drugi potvrde upravo zato što je na sebe zaboravio, sebe zapostavio.

Čovek bez samopoštovanja je gladan tuđe pažnje, tuđih pohvala, tuđeg divljenja. Guta ih proždrljivo, ali se tom hranom ne može zasititi. Postaje ovisnik kome su potrebne sve jače i jače doze. I koga zahvata užas kada mu je uskraćeno ono od čega zavisi.

Ljudi ulažu veliki napor da ostave povoljan utisak na druge, kako bi zadobili njihovo uvažavanje. Tako uludo rasipaju energiju.

Sa druge strane, izbegavaju da se pozabave samopoštovanjem. Izbegavaju da se te teme čak i ovlaš dotaknu. Često se pitaju – ceni li me taj i taj koliko zaslužujem? I vajkaju što ih odgovor ne zadovoljava. Ali će se veoma retko zapitati – poštujem li ja sebe?

To je jedno od onih ključnih pitanja, koja se samo prividno mogu zaobići.

Samopoštovanje i isprazna hvalisavost nemaju ničeg zajedničkog.

Hvalisavost je zasnovana na laži i opseni. Samopoštovanje se gradi na istini. Možemo obmanjivati sebe, uporno, tvrdoglavo. Ali nas to neće odvesti nigde drugde, do u ćorsokak.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather